Ko god nije imao ideju ranije čime želi da se bavi, upisivao je gimnaziju. Jednostavno su mnogi roditelji smatrali da će njihovo dete do kraja školovanja doneti odluku šta želi da radi, zapravo u svom budućem životu. Nažalost se neretko događalo da se to ne desi ni u tom slučaju, pa da gimnazijalac upiše fakultet koji odaberu njegovi roditelji, a onda prođu godine i godine studiranja i ne uspe da ga završi.
I dok su ranije gimnazije uglavnom podrazumevale dva osnovna smera i to prirodno – matematički i društveno – jezički, danas su sve češće zastupljene gimnazije opšteg smera.
Ako upitate nekog školarca, gotovo je sigurno da će vam reći da ne vidi poentu u pohađanju takve gimnazije, budući da to, praktično vidi kao proširenje gradiva iz osnovne škole, što zaista i nije baš tako daleko od prave istine.
Gimnazija opšteg smera – da ili ne?
Isključivo u zavisnosti od afiniteta svakog školarca se može i doneti odluka da li je gimnazija opšteg smera dobar izbor ili ne.
Sasvim je sigurno da se učenici koji su okrenuti, na primer umetnosti, neće dobro osećati ukoliko ih roditelji nateraju da ipak upišu gimnaziju, dok ne odluče čime zaista žele da se bave u budućnosti. Naravno da će oni tu školu završiti, na lakši ili na teži način, ali će vrlo verovatno izgubiti interesovanje da se bave umetnošću ili bilo kojim drugim zanimanjem, koje je primarno kreativno.
Međutim u nekim drugim slučajevima je gimnazija opšteg smera svakako pravi izbor. U slučaju da, na primer dete sa sigurnošću zna da želi da studira, najbolje je da upiše upravo takvu gimnaziju. Na taj način će imati sigurnu prođu na bilo koji fakultet ili višu školu.
Naime, prema trenutno važećem zakonu, oni učenici koji steknu diplomu upravo gimnazije opšteg smera imaju pravo da upišu bilo koji fakultet, bez obzira da li se na njemu izučavaju primarno društvene ili prirodne nauke. Sa druge strane, ako neko završi gimnaziju društveno – jezičkog smera, ima pravo da upiše isključivo fakultet, u okviru koga se izučavaju jezici ili društvene nauke. A nravno da se to odnosi na i učenike, koji postanu vlasnici diplome gimnazije, ali prirodno – matematičkog smera. Njima je dozvoljeno da pohađaju fakultet, koji je fokusiran na izučavanje upravo matematike i ostalih prirodnih nauka.
Kako se princip školovanja, sasvim logično menja, tako se javljaju i mnoge opcije, koje svakako idu na ruku učenicima, na prvom mestu. Zato i treba pomenuti da postoje brojne privatne škole i uopšteno kvalifikovane obrazovne institucije, koje nude najpre mogućnost redovnog školovanja, a u njihovoj ponudi se nalazi naravno i gimnazija opšteg smera. Upravo takve obrazovne institucije omogućuju zainteresovanima i da se opredele za opciju vanrednog školovanja, a dostupna je i mogućnsot prekvalifikacije, zatim stručno osoposobljavanje i dokvalifikacija. A to ustvari znači da čak i ako učenik završi gimnaziju opšteg smera, pa jednostavno shvati da ne želi dalje da se školuje, svakako ima mogućnost da pristupi nekom od pomenutih programa i da tako stekne validnu diplomu za odabrano zanimanje.
U većini slučajeva, za pronalazak zaposlenja nije dovoljno samo posedovati diplomu gimnazije, već se zahteva i doškolovavanje u okviru odabrane više škole ili fakulteta. A tu na scenu stupa Akademija Oxford, koja nudi sve pomenute programe i to za mnoga zanimanja različitih struka. Upravo zato ne bi trebalo niko da brine, ukoliko ipak odluči da ne nastavi školovanje posle završene gimnazije. Može se odlučiti za stručno osposovljavanje za neko od zanimanja, koja su u ponudi konkretne obrazovne institucije. Takođe je ponudom obuhvaćena i mogućnost prekvalifikacije, što podrazumeva da kandidat ima na raspolaganju mogućnost da, najjednostavnije rečeno, promeni zanimanje, odnosno da stekne diplomu za obrazovni profil u nekoj drugoj struci.
Podrazumeva se da je najbolje nakon završene gimnazije opšteg smera nastaviti školovanje na izabranom fakultetu ili višoj školi. Ali čak i ako to ne bude slučaj, dobro je znati da upravo Akademija Oxford nudi rešenje i za takve situacije!
