Kada neko osim svog maternjeg jezika zna još koji strani jezik, smatra se poliglotom. Međutim, ljudi koji zaista mogu da budu označeni kao poliglote se drže mišljenja da isključivo neko ko izuzev svog maternjeg jezika, zna da govori i piše minimum još 5 stranih jezika, zvanično može da bude okarakterisan kao poliglota.
Inače, ovaj termin je prihvaćen u gotovo svim jezicima sveta, a dolazi od dve grčke reči…jedna znači mnogo, a druga jezik i slobodno se prevodi kao osoba koja može nesmetano da komunicira na više jezika.
Iako zvanična odrednica ne navodi tačan broj jezika koje treba neko da govori i piše da bi mogao da bude smatran zvanično poliglotom, prethodno navedeno mišljenje je ipak najzastupljenije.
Prednosti poliglota – Najčešće greške prilikom samostalnog učenja jezika
Naravno da postoje brojne prednosti kod ljudi koji se služe većim brojem jezika, ali isključivo ukoliko je njihovo znanje adekvatno. Naime, treba imati na umu da su mnogi danas skloni da počnu samostalno da uče neki strani jezik i to mahom putem interneta, te da vrlo brzo pomisle da ga “znaju”, što je jedna od najčešćih grešaka.
Jezikoznalci širom sveta su saglasni u tome da ne postoji jezik koji možete da znate savršeno, izuzev svog maternjeg, mada je i to u pojedinim slučajevima pod znakom pitanja. Radi se o tome da je svaki jezik živ i da se neprekidno menja, tako da slobodno možemo reći da čak ni vrhunski lingvisti ne mogu reći da u potpunosti poznaju neki jezik. Da bismo pojasnili ovu trvdnju, moramo uzeti za primer dijalekte brojnih jezika, tako da ako neko poznaje jedan ili više dijalekata, gotovo sasvim sigurno ne poznaje baš sve koji se u toj zemlji govore. Ukoliko ste, recimo iz Valjeva i govorite, po mnogima najčistijim srpskim jezikom, pa odete, recimo do nekog sela na jugu naše zemlje, gotovo je izvesno da ćete čuti neke reči prvi put, te ćete se zapitati da li zaista i vi i ljudi iz tih sela govore istim jezikom.
Ukoliko neko želi da na najbolji mogući način savlada bilo koji strani jezik, postoji odlično rešenje. Budući da su brojni kursevi i obuke stranih jezika u ponudi Obrazovnog centra Akademije Oxford, a da ta specijalizovana obrazovna institucija ima sve neophodne dozvole i ovlašćenja za sprovođenje edukacija za polaznike različite životne dobi, najbolja opcija je da kontaktirate jednu od preko 20 njenih poslovnica i informišete se o detaljima vezano za nastavu konkretnog jezika.
Naravno da postoji i druga opcija, a ona se odnosi na pokušaj samostalnog učenja određenog stranog jezika. U mnogim slučajevima se to, ipak pokazalo kontraproduktivnim, jer osobe koje se odluče za takav vid učenja, neretko pomisle da su naučile dovoljno i prestanu, pa pređu na savladavanje nekog drugog jezika. Zatim sebe ubede da “znaju” i taj jezik, jer su naučile možda nekoliko fraza koje se najčešće koriste i možda osnove gramatike. Ali znanje jednog jezika se ni u kom slučaju ne može meriti na taj način.
Dakle, ako niste raspoloženi da zvanično upišete seminar stranog jezika u pomenutoj obrazovnoj instituciji ili bilo kojoj drugoj, te smatrate da možete vrlo lako da naučite željeni strani jezik i samostalno, pazite da ne upadnete u takvu zamku.
Imajte na umu da nijedan strani jezik ne možete naučiti onako kako bi trebalo, a da prethodno dobro ne poznajete svoj i sa aspekta gramatike, odnosno lingvistike i sa aspekta ortografije, to jest pravopisa. Da biste izbegli zavaravanje samog sebe, potrudite se da najpre usavršite znanja srpskog jezika, a onda svakako upišite u nekoj sertifikovanoj obrazovnoj instituciji makar osnovni nivo kursa, kako biste stekli adekvatan osnov, koji posle možete i samostalno da nadograđujete na odgovarajući način, ako budete i dalje imali želju za tim.
