Kategorija: Zanimljivo

Od malena mnogi imaju afiniteta prema muzici ili glumi, uglavnom, ali je definitivno na roditeljima ili starateljima dece da li će te njihove afinitete razvijati u pravom pravcu ili ne. Obično roditelji koji su u svetu muzike ili glume na neki način utiču na zanimanje, koje biraju njihovi mališani. Zato se vrlo često i događa da deca muzičara postaju takođe muzičari, odnosno da deca glumaca odluče da se istim pozivom bave.

Mada se mora priznati da je i stvar trendova, jer danas sve više dece odlučuje da upiše muzičku školu ili da krene na kurs glume, jednostavno zato što je to u modi među mališanima. Ali se onda događa da se razočaraju i to već prilikom prve neuspešne vežbe. Upravo tu na scenu treba da stupe njihovi roditelji ili staratelji, te da im objasni da je vežbanje jedan od najbitnijih faktora uspeha.

 

Koliko je vežba važna za pohađanje muzičke škole?

 

Počev od muzičkog zabavišta, u kome deca uglavnom uče da pevaju i da na minimum smanje strah od javnog nastupa, jer se često organizuju priredbe, pa do završene muzičke škole, niže ili više je vrlo dug put. Muzičko zabavište je tek polazna tačka, dok je muzička škola više fokusirana na sticanje znanja vezano za izabrani instrument.

Kada odlučite da mališana upišete u muzičku školu, valjalo bi sa muzičkim pedagozima da se posavetujete o izboru najboljeg instrumenta. Vrlo je važno u tom slučaju odabrati instrument koji je u skladu sa karakterom deteta, jer će tako ono lakše i da savlada umeće sviranja na njemu.

A sasvim sigurno da će profesori već u nižoj muzičkoj školi objasniti učenicima koliko je zapravo vežba važna za uspešnost.

Naravno da će deca u određenom uzrastu nastojati da na neki način „prevare“ profesore, jednostavno zato što im nije do vežbe. Međutim, prevariće se oni sami, jer svaki iskusan muzičar i profesor muzičke škole itekako zna da li je dete vežbalo i da li je to učinilo dovoljno.

I muzičari i posle godina radnog iskustva redovno vežbaju.

Samodisciplina je izuzetno značajna za uspešnost u muzičkom svetu, pa to svakako treba od malena da bude predočeno deci, koja odluče da se u muzičke vode upuste.

Dakle, bez obzira da li je u pitanju privatna muzička škola ili državna, važe potpuno ista pravila. A ta pravila podrazumevaju da osim redovnog dolaska na nastavu i izvršavanja svih neophodnih zadataka, svaki učenik mora redovno i da vežba sviranje na odabranom instrumentu.

Mnogi ljudi koji nisu posebno upućeni u ovu tematiku su skloni da veruju da usmeno prevođenje sa srpskog jezika na engleski ili sa engleskog jezika na srpski, to jest u bilo kojoj jezičkoj kombinaciji može da vrši apsolutno svaki prevodilac. Baš zato što to nije tačno smo i naveli da mnogi, koji nisu naročito upućeni u to, iznose konkretnu tvrdnju. Međutim, istina je potpuno drugačija…

Da bi neko mogao da bude kvalifikovan kao vrsni prevodilac, koji je specijalizovan i za pružanje usluga usmenog prevoda u bilo kojoj kombinaciji jezika, on mora da ima adekvatno znanje i i iskustvo.

 

Koja je razlika između usmenog i prevoda u pisanom obliku?

 

Već samo navođenje da je u pitanju prevod u pisanom obliku ili usmeni prevod sa nemačkog na engleski jezik ili u nekoj drugoj kombinaciji jezika jasno pokazuje da su u pitanju dve potpuno različite usluge.

Dok stručnjak, koji vrši prevod u pisanom obliku za bilo koji dokument ili za neki drugi sadržaj može da menja svoje navode, sve dok prevod ne bude savršen, dotle prevodioci i sudski tumači koji su zaduženi za usmeni prevod to ne mogu da čine. Zapravo svaka njihova greška ima izuzetno negativan uticaj na učesnike određenog događaja.

Dakle, osoba koja vrši prevod sa francuskog jezika na srpski ili u svakoj drugoj jezičkoj varijanti u pisanom obliku treba da se koncentriše, naravno, ali ima slobodu da greške koje načini ispravi blagovremeno. Praktično govoreći, u tom slučaju stručnjaci daju izrađen prevod klijentima tek kada su potpuno uvereni da je on odlično urađen. A do tog trenutka imaju mogućnost da menjaju ono što su napisali, što svakako klijent neće moći da sazna. Onog trenutka kada sudski tumač i prevodilac budu sasvim sigurni u kvaliteti svog rada, odnosno kada urade adekvatan prevod dokumenta ili nekog drugog sadržaja, oni će poslati preveden materijal klijentu.

Međutim, kada su u pitanju usmeni prevodi sa ruskog jezika na srpski ili sa engleskog jezika na ruski, to jest u svakoj drugoj jezičkoj varijanti, stvar je potpuno drugačija. Naravno da sve zavisi od toga da li je u pitanju prevod uz pomoć šapata ili konsekutivno, odnosno simultano prevođenje, jer se svaka ta usluga vrši na drugačiji način.

 

Koje sve vrste usmenog prevoda postoje?

 

U zavisnosti od toga za koji događaj je potrebno izvršiti usmeno prevođenje sa srpskog jezika na grčki ili u suprotnoj jezičkoj kombinaciji, to jest u svakoj drugoj, te od potreba učesnika određenog događaja će zavisiti koji tip usluge bi trebalo da bude pružen. U osnovi postoji konsekutivno, zatim simultano prevođenje i takozvano šapatno, a koje je inače poznato i kao prevođenje uz pomoć šapata.

Slobodni smo da navedemo i da su u pitanju naročito zahtevne usluge, te nije uopšte začuđujuće što se od prevodioca zahteva posebno visok nivo koncentracije.

 

Zašto se zahteva izuzetna koncentracija prilikom usmenog prevođenja?

 

Da bi prevodioci i sudski tumači, koji treba da pruže uslugu šapatnog, simultanog ili konsekutivnog prevoda u izabranoj varijanti jezika mogli tu uslugu da pruže na posebno visokom nivou kvaliteta, vrlo je važno da osim znanja i iskustva, oni budu posebno dobro koncentrisani. Stvar je u tome da u tom slučaju konkretni stručnjaci moraju u potpunosti da prevedu sve ono što je klijent izgovorio, a na koji će to način učiniti zavisi isključivo od tipa prevoda koji se u tom slučaju primenjuje.

U suštini se naravno svaka ta usluga smatra posebno zahtevnom, te nije jednostavno odlučiti koja je zahtevnija od druge.

Naime, kada je u pitanju takozvano konsekutivno prevođenje sa srpskog jezika na nemački, engleski ili ma koji drugi strani jezik, odnosno usluga konsekutivnog prevoda sa nekog stranog jezika na srpski, to podrazumeva da stručnjak prvo ima obavezu da odsluša par rečenica, koje je naveo klijent, a zatim i da ih prevede. Ne možemo reći da je to bukvalno prevođenje, ali je vrlo važno da kvalifikovani sudski tumač i prevodilac u tom slučaju adekvatno prenesu smisao onoga što je neko izrekao.

Drugačiji princip se primenjuje kada su u pitanju takozvani simultani prevodi, te se neretko može čuti da je ta usluga nešto zahtevnija od konsekutivnog prevoda. Naime, u tom slučaju će pomenuti stručnjaci biti u obavezi da paralelno sa klijentom prevode. Jasno je da je u tom slučaju njihova koncentracija izuzetno bitna, pa ne čudi što prilikom konferencija i ostalih događaja koji iziskuju uslugu simultanog prevoda, ovi stručnjaci moraju da se menjaju sa kolegama nakon određenog, relativno kratkog vremenskog perioda.

Kada se vrši simultani prevod sa srpskog jezika na engleski ili neki drugi strani jezik, to jest sa apsolutno bilo kog stranog jezika na srpski i sa stranog jezika na drugi strani jezik, obično se praktikuje da prevodioci budu smešteni u specijalizovanim kabinama, a učesnici događaja imaju slušalice, preko kojih prate izlaganje.

Samim tim što u isto vreme govore sa nekim je vrlo važno i da budu posebno dobro koncentrisani, te se podrazumeva da moraju imati i adekvatno znanje. Iz tog razloga jeste praksa prilikom vršenja usluga usmenog prevoda u bilo kojoj varijanti jezika, a sasvim svejedno da li će ovi stručnjaci vršiti prevod uz pomoć šapata ili konsekutivni, odnosno simultani, izvrše i adekvatne pripreme. Zapravo će u tom slučaju prevodioci i sudski tumači biti u obavezi da se susretnu sa organizatorom neposredno pre početka događaja, a kako bi dobili sve neophodne informacije i materijal, to jest da bi izvršili što bolju pripremu.

Najbitnije je naglasiti da greške koje ovi stručnjaci mogu da načine u toku pružanja usluge mogu i te kako da utiču na kvalitet samog događaja i komunikacije među učesnicima. Upravo iz tog razloga se od njih zahteva da budu naročito dobro koncentrisani, kao i da izvrše sve neophodne pripreme, to jest da se na što bolji način upoznaju sa tematikom o kojoj će biti reči u okviru određenog događaja.

I za kraj da napomenemo još jednom da usmeni prevod sa engleskog jezika na srpski, te sa srpskog jezika na engleski ili u apsolutno bilo kojoj drugoj varijanti jezika ne mogu vršiti svi stručnjaci, već isključivo oni prevodioci i sudski tumači koji su za to specijalizovani i koji, naravno imaju dovoljno iskustva.

Nekome učenje stranih jezika ide lakše, a neko se baš ne snalazi najbolje u tome. Ipak, postoji teorija da ako se svakome pristupi na pravilan način, ne postoji mogućnost da ne savlada makar osnove određenog stranog jezika.

Naravno da je vrlo važno i ko pokušava da prenese znanja jezika, jer osim što mora poznavati i gramatiku i pravopis tog jezika, odnosno rečnik, neophodno je da to bude stručnjak koji može za svakoga da pronađe odgovarajući metod rada.

 

Šta je to poliglota?

 

Ukoliko neko ima dovoljno znanja da može da komunicira na nekoliko stranih jezika i to ne samo na osnovnom nivou komunikacije, već i na višem, onda se smatra da je u pitanju poliglota.

Kako sama reč potiče od dva grčka termina, a koja se slobodno prevode kao mnogo i jezik, te postoji i pojam bilingvalni, koji označava osobu sa dovoljnim nivoom znanja da komunicira na dva strana jezika, ali i pojam trilingvalne osobe, koja komunicira na tri strana jezika, to je sasvim logično poliglota neko ko zna na više od tri strana jezika da komunicira.

Trebalo bi napomenuti da postoji i pojam hiperpoliglota, a kojim se označava osoba sa znanjem 6 ili više stranih jezika. Iako je u pitanju relativno novi pojam, činjenica je da je on uglavnom prihvaćen u zvaničnoj upotrebi.

Dakle, logično se nameće da je poliglota osoba koja može nesmetano na višem nivou da komunicira na 4 ili 5 stranih jezika.

 

Kako postati poliglota?

 

U slučaju da vam sticanje znanja u toj oblasti ne predstavlja problem, odnosno ako lako usvajate i pravila akcentovanja, vrlo je verovatno da vam neće biti poteškoća da zvanično postanete poliglota.

Bitno je da izaberete odgovarajuću obrazovno instituciju, a koja zapošljava proverene stručnjake. Na taj način ćete biti sasvim sigurni da profesori imaju dovoljno i znanja i iskustva da mogu odabrati odgovarajući način za prenošenje predviđenog gradiva, te da će vam i omogućiti da relativno brzo i lako naučite određeni jezik.

Takođe je i vrlo važno i koje jezike budete izabrali tom prilikom, zato što je veća verovatnoća da postanete poliglota ukoliko recimo odaberete da učite jezike, čije je gramatička osnova manje – više slična.

Ako ste, na primer imali prilike da tokom redovnog školovanja učite francuski jezik, ne bi trebalo da vam bude teško da savladate i španski i italijanski, pa čak i rumunski, jer je u pitanju donekle istovetna gramatička osnova.

Međutim, možete se odlučiti i za kurs engleskog i nemačkog jezika, pa onda da pohađate i seminar norveškog jezika ili nekog drugog koji je vama interesantan.

 

Nemojte se opterećivati time da li ćete biti smatrani poliglotom ili ne, već težite da neprekidno stičete nova znanja. U tome vam sigurno može pomoći Obrazovni centar Akademije Oxford, jer na više od 20 lokacija ta institucija nudi edukacije i stranih jezika. Škola stranih jezika je na raspolaganju kandidatima različite životne dobi, ali i nivoa znanja, tako da će oni u relativno kratkom vremenskom periodu moći da nauče jezik koji odaberu.

Desi se ponekad da posetite neku zemlju, pa da vam se toliko dopadnu ljudi koji u njoj žive i njihovi običaji da prosto poželite da učite jezik kojim se oni koriste. A posebno ako u toj zemlji odlučite da radite ili boravite neko vreme, učenje stranog jezika će vam sigurno pomoći da se lakše snađete.

Ipak, ako nešto radite na silu, odnosno zato što morate, onda je sve manje zanimljivo. Ali ako iz čiste ljubavi prema jednoj zemlji odlučite da učite jezik kojim se koriste njeni stanovnici, onda je to definitivno pun pogodak.

Međutim, da biste to moglo da učinite imate dve mogućnosti. Jedna podrazumeva da zamolite nekoga od meštana da vam pomogne određeni jezik da savladate, a druga je kurs i obuka stranog jezika, koji ćete pohađati kako biste pravilno naučili da komunicirate na konkretnom jeziku.

Naravno u zavisnosti od toga da li ćete samo kratko boraviti u nekoj zemlji, te želite da učite taj jezik, jer vam se dopao ili silom prilika treba u njoj iz nekog razloga da boravite, moći ćete da odaberete jednu od tih opcija.

 

Zemlje koje će vas inspirisati da naučite određeni jezik

 

Dok je jednima izuzetno zanimljiv španski jezik, dotle nekoga interesuje na primer holandski ili češki jezik. Ipak, postoje jezici koji su većini ljudi vrlo interesantni, a ne zato što su jednostavni za učenje, već zato što lepo zvuče.

Tome možemo dodati i podatak da se mnogi nakon posete određenoj zemlji odlučuju za pohađanje nastave stranog jezika.

 

Italija

 

Nije sto posto poznato zbog čega je obuka i kurs italijanskog jezika jedna od izuzetno traženih, ali se pretpostavlja da je to prvo zbog blizine i lepote ove zemlje.

Uz to, po mentalitetu Italijani su vrlo temperamentni i zanimljivi, pa je prosto uživanje slušati ih.

Sasvim očekivano je da mnogi žele i da ih razumeju, mada kao i kod većine drugih jezika, to na početku zvuči nemoguće. Naime, narod Italije zna da govori prilično brzo, što početnicima u učenju ovog jezika stvara značajne poteškoće.

 

Grčka

 

Letovanje ili poseta nekom od zanimljivih arheoloških lokaliteta je u većini slučajeva razlog zbog čega ljude interesuje kurs i obuka grčkog jezika.

A inače je poznato da su Grci kao narod vrlo naklonjeni Srbima, pa računajte da ćete prilikom boravka u ovoj zemlji sigurno imati pomoć domaćina ako počnete da učite njihov jezik.

 

Španski

 

Iako se mnogi odlučuju za neke bliže destinacije za letovanje, Španiju vrlo često posećuju turisti iz naše zemlje.

Treba pomenuti i to da obično neko ko je već naučio francuski ili italijanski, ima želju da savlada i ovaj jezik. S obzirom na to da je gramatički osnov za sva tri jezika preuzet iz latinskog, sasvim je jasno zbog čega to ne predstavlja u većini slučajeva nikakav problem.

 

Nemačka

 

Svakako u ponudi Obrazovnog centra Akademije Oxford se nalazi i obuka i kurs nemačkog jezika, što je posebno tražena edukacija, a primarno zbog posla.

Naime, mnogi stanovnici naše zemlje se odlučuju da zaposlenje pronađu upravo u Nemačkoj, a za to im je potrebno adekvatno znanje jezika.

 

Sve zemlje koje su pomenute predstavljaju tek manji deo onih, koje zaista mogu da inspirišu posetioce da počnu da uče jezik koji je službeni u toj zemlji.

A samim tim što Akademija Oxford posluje na za sada više od 20 lokacija na području cele Republike Srbije, vrlo je jednostavno upisanti željeni kurs stranog jezika.

Potpuno je svejedno koji jezik želite da učite, jer svakako ćete na taj način da radite na sebi u pozitivnom smislu, pa će vam se i mnoga nova vrata u životu otvoriti upravo zbog lakše komunikacije sa drugim ljudima.

Kako tokom osnovne škole đaci uče mahom dva jezika i to prvenstveno engleski, a zatim francuski, ruski ili nemački, te u pojedinim školama čak i španski, to nakon što deca završe osnovnu školu, oni praktično imaju tek osnovno znanje. Naravno od slučaja do slučaja sve zavisi, jer ima i nastavnika u osnovnim školama koji nastoje da znanje određenog jezika podignu na viši nivo, te na taj način pomognu mališanima da razviju ljubav prema učenju i tog i mnogih drugih jezika.

Bilo kako bilo, tek ne bi trebalo izgubiti iz vida činjenicu da jedino kontinuirano učenje ma kog jezika može imati efekat na dugoročnom nivou, te da jedino aktivno znanje može imati rezultate u budućnosti.

 

Koliko stranih jezika prosečan čovek može naučiti?

 

Ukoliko neko ima afiniteta prema učenju stranih jezika, onda vremenom razvije i posebne tehnike za njegovo učenje, te na prilično jednostavan način može savladati veći broj jezika, a posebno onih koji su donekle srodni.

Tako na primer osoba koja nauči odlično da komunicira na francuskom jeziku, može prilično lako da nauči i španski i italijanski, uzevši u obzir da je kod svih njih prisutna gramatika, koja je posebno vezana za latinski jezik.

Ali zato neko ko nauči, na primer grčki jezik, neće imati priliku da ta znanja iskoristi kako bi naučio i neki drugi srodni jezik, zato što je u pitanju jezik koji nema srodnika. Mada postoji veliki broj reči preuzetih iz grčkog jezika u, recimo engleskom i drugim jezicima koji se govore širom sveta. A sve to bi trebalo da pomogne pojedincima da neki drugi jezik nauče bez preteranog truda.

Međutim, ne treba zaboraviti ni to da učenje bilo kog jezika zahteva kontinuitet, jer jedino na taj način može znanje biti unapređeno. Dakle, najvažnije je da pojedinac bude u dodiru sa određenim jezikom kad god i koliko god može, jer će jedino tako moći zaista da kaže da određeni jezik zna, pošto je u pitanju aktivno znanje i korišćenje tog jezika.

 

Za koga se može reći da je poliglota?

 

Termin poliglota je sačinjen od dva pojma preuzeta iz grčkog jezika, koja znače mnogo i jezik, pa se slobodno može prevesti kao osoba koja govori više jezika.

Zapravo kada se kaže da je neko poliglota, to znači da na tri ili više jezika zna da komunicira, s tim što se ovaj pojam vezuje uz ljude čiji je nivo znanja konkretnog jezika viši.

S obzirom na to da od 2003. godine zvanično postoji u upotrebi još jedan pojam, a koji je poznat kao hiperpoliglotizam, te da se on vezuje samo za one osobe, koje mogu da na višem nivou komuniciraju i pisano i usmeno na 6 ili više jezika, to je sasvim sigurno da u svetu postoje i takvi ljudi.

Ipak, ako govorimo o prosečnom čoveku i o tome koliko stranih jezika on može naučiti, mi bismo se ipak zadržali na dva ili tri. U tom slučaju je vrlo važno i o kojim jezicima se radi, jer kao što smo već pomenuli, ako neko nauči recimo francuski, prilično lako i brzo bi trebalo da savlada i španski i italijanski. Zato je nezahvalno davati bilo kakvu procenu, jer sve zavisi na prvom mestu od sklonosti svakog pojedinca, ali i od toga za učenje kojih jezika se opredeli.

Gotovo da nema osobe koja ne zna engleski jezik, a upravo zahvaljujući činjenici da se širom Srbije u osnovnim školama uče već pomenuti jezici, to se vrlo često događa da deca idu i na privatne časove tog jezika, pa kada ti đaci završe osnovnu ili srednju školu, oni praktično rečeno, mogu da komuniciraju na dva jezika. Međutim, tu ne govorimo o nekom naročito visokom nivou znanja, jer je neophodno da ono bude nadograđeno, da bismo mogli da pričamo o znanju jezika.

Uopšteno govoreći, nakon što pronađe neku svoju metodu za učenje konkretnog jezika, svaki pojedinac bi trebalo da u relativno kratkom roku prilično lako savlada i bilo koji drugi jezik, koji odabere. Ipak, ukoliko želi da to učini na pravi način, uvek se preporučuju kursevi i obuke stranih jezika, jer je to najbolji način za sticanje znanja na osnovnom nivou, a koja posle svako ko to želi, može i da nadograđuje bilo samostalno, bilo kroz brojne edukacije koje su u ponudi.