Pod izrazom caffè Italijani prvenstveno podrazumevaju espresso. Sve je počelo 1901. kada je Luigi Bezzera izumeo aparat za kafu koji je omogućio njenu brzu pripremu. Time je espresso postao deo italijanske svakodnevnice, a zatim i jednim od simbola Italije. Sam naziv napitka naglašava brzinu njegove pripreme, ali i ispijanja. Espresso se ne pijucka satima, već se ispije u dva-tri gutljaja za šankom.

Osim aparata za kafu u kafićima, kulturi ispijanja kafe u Italiji doprineli su i mali aparati za kućnu upotrebu, od kojih je najpoznatija tzv. Moka, pogotovo ona marke Bialetti, neizostavna u svakom italijanskom domu.

Italijom i svetom ubrzo se proširio i cappuccino: espresso s mlečnom penom. To je piće dobilo svoje ime po boji odeće franjevaca kapucina. Cappuccino se u Italiji obično pije za doručak uz kroasan ili neko drugo pecivo. Međutim, ako u Italiji naručite cappuccino posle ručka, nemojte se začuditi zbunjenim pogledima konobara. Italijani ga nikada ne piju iza 11 sati, a pogotovo ne posle jela, tada se preferiraju kafe bez mleka.

Svi takođe znamo za macchiato, još jednu vrstu kafe koja je prešla granice Italije. Radi se o espressu s vrlo malo mleka jer u doslovnom prevodu macchiato znači „zamrljan“, dakle espresso s mrljom mleka. Od ostalih kafa, piju se još i ristretto (espresso s manje vode i jačeg ukusa), lungo (ređi i manje intenzivni espresso), corretto (s alkoholom, obično nekim likerom ili rakijom), caffè freddo (s ledom), a kod kuće uz doručak Italijani piju i caffelatte, odnosno belu kafu.

Još jedna kulturološka posebnost pijenja kafe u italijanskim kafićima je ta da Italijani kafu obično piju za šankom, a ne za stolom. Ukoliko sednete za sto i naručite kafu, ona će vas koštati više nego da ste espresso ispili za šankom i brzinski pročavrljali s konobarom. Takođe, u mnogim kafićima se kafa plaća odmah pri naručivanju, a ne nakon ispijanja. Čak i ako espresso možda ne naručujete u Srbijii nemate običaj konzumirati ga, u Italiji se to svakako isplati jer kafići zaista drže do kvalitete svojih kafa i aparata. Postanete li poklonici espressa, uvek možete kupiti moku i u našim dućanima i uživati u pravoj italijanskoj kafi u udobnosti vlastitog doma.

Postoje lakši i teži strani jezici. No ni teži nisu nesavladivi, pogotovo u dobroj školi s odličnim profesorima koji će učiniti sve da vam pomognu savladati jezik.

Učenje jezika​ prekrasan je proces koji zahteva trud. Neki jezici zahtevaju i više truda nego inače. Ponekad je to individualna stvar, no u većini će slučajeva jezici za većinu polaznika predstavljati malo veći izazov. Za ljude iz Srbije izazov će npr. biti kineski jezik, a za Kineze svakako srpski jezik, odnosno slovenski jezici. Pokušajte smisliti kako biste Kinezu objasnili srpske padeže ili kako bi vi savladali kineska slova. Faktori koji neki svetski jezik čine teškim naravno povezani su s vašim materinjim jezikom, koliko je drugi jezik različit od maternjeg, postoji li išta u njegovoj gramatici ili vokabularu što nam je prepoznatljivo, hoćemo li se mučiti s izgovorom i uopšte moći izgovoriti sve što želimo, kakvo je pismo itd. Sastavili smo spisak pet najtežih svetskih jezika koji su teži od očekivanog, ali ne nesavladivi.

1. Kineski jezik​ – manje-više zadovoljava sve kriterijume po kojima nam je težak. Ne prepoznajemo pismo, ​srpski ​i kineski vokabular nemaju dodirnih tačaka. Gramatika slovenskih jezika ne podudara se s gramatikom sinotibetskih. Zapravo je jednostavnija, nema padeža, rodova, množine i jednine.
2. Arapski jezik​ – jezik s prekrasnom estetikom koji nas tera da pišemo s desna na levo. U većini pisanih dokumenata arapski ne sadrži samoglasnike, ima tri vrste slova „h“ i čak 10 glagolskih formi.
3. Perzijski jezik​ – poznat kao i farsi. Izgledom sličan arapskom, jer koristi modifikovnu verziju arapskog pisma, no zapravo drugačiji jezik. Vrlo melodičan i lep, bio je jezik poezije na mnogim istočnim dvorovima, koristio ga je i poznati pesnik i mistik iz 13. veka, Rumi.
4. Turski jezik​ – vrlo mladi jezik koji je svoju današnju formu dobio tek 1928. godine. U Srbiji je poznat i kao „jezik sapunica“ te postaje sve popularniji. Turski kao aglutinativni jezik funkcioniše na principu dodavanja nastavaka. Dok ćete u srpskom reći „ona koju sam voleo“ s četiri reči, na turskom vam je dosta jedna reč „sevdiğim“.
5. Mađarski jezik​ – verovatno ste primetili, kad ste bili u Mađarskoj, da vam nijedna reč nije poznata i da baš niste mogli brzo pokupiti neke izraze. Mađarski, za razliku od ostalih evropskih jezika, ne pripada indoevropskoj porodici jezika, već ugrofinskoj. Ima toliko padeža da se lingvisti ne mogu ni dogovoriti koliko, ali brojke idu od 18-24. No barem nam je blizu, pa možemo uvek skočiti i pokušati uhvatiti koju zgodnu frazu.

Nabrojimo još neke svetske jezike koji bi mogli biti izazov, poput ​finskog​, ​japanskog​, ​korejskog​, tajlandskog, ​poljskog ​itd.

Bez obzira na težinu, svaki je jezik bogatstvo i uz pravu motivaciju i volju apsolutno savladiv. Učenje stranih jezika​ doprinosi našem razvitku, jačanju intelekta i čini nas boljima. Kroz jezik ne učimo samo gramatiku i vokabular, već kulturu, tradiciju jednog naroda. Učenje jezika uvek podstiče dalji interes i tera nas da otkrivamo i želimo više.

Svetski su jezici naš prozor u svet.

Pre samo stotinak godina biti zanatlija u Srbiji je bio cenjen i častan izvor prihoda koji je omogućavao težak, ali pošten život. Zanatska proizvodnja se realizovala u zanatskim radnjama, a posao su vodili majstori.

Danas su zanatlije u najvećoj meri prepuštene same sebi.

Iako potreba za ovim zanimanjima nije prestala, sve je teže pronači majstora kovača da otkuje kosu, napravi sekiru, potkuje konja ili bilo sta slicno od starih zanata.

Činjenica da su možda donekle i zaboravljeni, ne umanjuje vrednost sertifikacije za mnoge stare zanate, budući da je ipak primetna velika potražnja za kvalifikovanim radnicima tih profila.

Donosimo vam primere naših prelepih i pomalo zaboravljenih zanata.

Odžačar

Odžačari su čistili gar iz dimnjaka, koji je ometao gorenje peći u vreme kada se grejalo i kuvalo u pećima na drva. Ove zanatlije su bile poznate po svojoj četki koja je montirana na dugačkoj sajli i kojojm su se čistili dimnjaci. Pošto se često događalo i da neki predmet zapadne u odžak, odžačati su nosili i tešku gvozdenu kuglu, kojom bi čistili odžake od tih predmeta.

Najprepoznatljiviji su bili po svojim odelima crne boje i licu koje je skoro uvek bilo garavo. Nosili su o male crne kapice.

Smatralo se da sresti odžačara znači sreću i pri susretu sa odžačarom je trebalo zavrnuti u krug jedno dugme na sebi (ali ne toliko da se otkine). Srećom se smatralo i ako se „ukrade“ dlaka iz odžačarske četke, kad on „ne vidi“.

Kurs za odžačara

Grnčar

Grnačarstvo je jedan od najstarijih zanata kojima se čovek bavio još od davnina. Ove zanatlije biraju odgovarajuću vrstu zemlje, koju potom mešaju sa vodom, a zatim je mese. Ovim postupkom dobijaju testastu masu od koje prave najrazličitije oblike.

Ovaj zanat se nekada isključivo radio samo ručno pa je trebalo više vremena da se napravi posuđe. Sa pronalaskom grnčarskog točka, postupak izrade predmeta je znatno brži.

Svi predmeti koji su se ovim postupkom pravili, stavljali su se u hladovinu ili na promaju da se dobro osuše. Nakon toga, po želji su se premazivali i oslikavali raznim bojama.

Potom se grnčarija pekla u specijalnim pećima na drva. Pečenje je, u zavisnosti od veličine predmeta, trajalo od nekoliko sati do nekoliko dana. Nakon pečenja, grnčarija se pažljivo hladi, što zahteva veliku veštinu zanatlije.

Kurs i obuka za grnčara

Tabadžija

Tabadžija je zanatlija koji „tabanjem“ tj. udaranjem omekšava vunenu tkaninu nastalu tkanjem.

Kada se vuna sa ovce ošiša, opere, uprede i upotrebi za tkanje, dobijena tkanina je oštra pod prstima i nije prijatna za nošenje jer „grebe“.

Tkaninu tada preuzima tabadžija koji je potapa u vodu i „taba“ drvenom udaraljkom koja liči na lopatu. Postupak se ponavlja više puta. Tabanje tkanine je karakteristično za južnu Srbiju i Makedoniju.

Pretpostavlja se da danas još uvek postoje aktivne tabadžije. Pored lopatice, za tabanje se koristi i posebna sprava napravljena od kestenovog drveta koja pokretana vodom kao vodenica, gnječi, taba tkaninu, koja je potopljena u tekuću vodu.

Kovač

Kovački zanat se smatra jednim od najtežijih, za rad je potreban veliki fizički napor, snaga i jačina samog kovača. Danas je ovaj posao u određenoj meri olakšan različitim alatkama. Nekada je korišćen čekić, a kovač je svojom snagom morao da kuje gvožđe. Sada većina poseduje pneumatski, koji olakšava posao, ali i ubrzava proceduru izrade i popravke alatki.

Usluga kovača je ranije bila potrebna svakom, pogotovo ljudima na selu. Nekada su svakodnevno iz kovačkih radionica odzvanjali udarci čekića po kovanom gvožđu, danas se retko čuje ovaj prepoznatljiv zvuk. Postojanje pojedinih kovačkih radnji pokazuje da pomenuti zanat nije zaboravljen. Umesto potkovica sada kuju ograde, proizvode delove za traktore i poljoprivredne mašine.

Kurs za kovača

Stakloduvač

Stakloduvači su nekada bili začetnici moderne staklarske proizvodnje i pravi umetnici tog zanata. Danas, kada je i poslednja fabrika manufakturne proizvodnje zatvorena, u Srbiji je ostala nekolicina stakloduvača koji i dalje neguju taj specifičan stari zanat.

Ovo zanimanje je jedno od cenjenijih poslova kako u svetu tako i kod nas, jer još nijedna tehnologija ne može da zameni ono što stakloduvač može da napravi. Radi se o veoma kreativom i složenom precesu rada pri kojem se proizvode eksperimentalni proizvodi u veoma malom tiražu.

Ovaj posao se uglavnom fokusira na proizvodnju staklenih predmeta i koristi vatru i klešta kao sredsvo za rad ali ponekad i popravlja polomljene stvari. Nakon obavljenog posla ugravira svoj pečat ili obeleži odgovarajućim etiketama, a proizvodi se dalje koriste u medicinske svrhe, kulinarske svrhe, svakodnevne prilike ili kao dekor. Ovaj posao nije preporučljiv osobama sa srčanim ili plućnim problemima.

Kurs za stakloduvača

Duborezac

Zanimanje duborezac je kreativno zanimanje. Precizna umetnička obrada drveta doprinosi lepoti enterijera.

Ikone, ikonostasi i drugi crkveni nameštaj, suveniri i ogledala, ramovi za slike, ornamenti za nameštaj kao i izvođenje posebnih zahteva po želji kupca samo su deo onoga što zanimanje duborezac može da pruži. Reč je o jednom od starijih zanata gde vođen maštom duborezac od kvalitetnih vrsta drveta upotrebom ručnog alata stvara umetničko delo. Duborezac ne mora posao obavljati u radionici. Po želji naručioca radove može izvoditi u nekom drugom prostoru stvarajući nove ili doterujući postojeće duboreze. Alat koji koristi duborezac prilagođen je ovom postupku obrade drveta.

Kurs i obuka za duboresca

Licidar

Licidar je čovek čije je zanimanje pravljenje licidarskih kolača. Ovo zanimanje (zanat) je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima. Licidarski kolači su više za gledanje nego za jelo. Neki licidarski kolači uopšte nisu za jelo jer sadrže pored brašna i gips (da bi bili lepši i čvršći). Osnovna namena im je da budu ukras i da se okače oko vrata ili na zid. Zato nije bilo bitno da li su sveži već kako izgledaju.

Licidari svoje proizvode prodaju u svojim radnjama ili na vašarima. Deca su na vašarima želela da im roditelji kupe taj šareni licidarski kolač (bar onaj za jelo). Licidarski kolači mogu biti u obliku: srca, papuče, gitare, krave … Najčešće nisu ukusni.

Časovničar

Časovničar, ili često sajdžija, je majstor zanatlija koji tradicionalno izrađuje i popravlja časovnike (satove). Ranije je časovničar izrađivao i popravljao isključivo mehaničke časovnike samostalno izrađujući sve potrebne delove, dok savremeni časovničari popravljaju časovnike zamenom oštećenih ili istrošenih delova novim, izrađenim u fabrikama proizvođača časovnika. Osim mehaničkih, časovničari popravljaju elektronske i električne časovnike, a često im menjaju baterije za napajanje. Časovničar je obično svestran majstor, pa popravlja džepne, ručne, stone, zidne i druge časovnike.

Kurse i obuka za časovničara

Sarač

Sarač je zanatlija koji izrađuje predmete od kože. Pre svega sedla, kajiše, opasače, futrole za vatreno oružje, fišeklije za lovce, novčanike, bičeve. U saračkoj radnji, miriše koža. To je jedan lep, starinski miris. Proces prerade i pripreme kože podeljen je u tri faze, na početku ih je sarač sam obavljao, zatim se koža nabavljala od vargi i naposletku, sarači su počeli da koriste fabrički obrađenu kožu.Sarač uglavnom svoje proizvode radi ručno. Ono što napravi je jako i treba da traje. Saračka roba se može kupiti i na pijacama, vašarima po Srbiji, naročito kada je pazarni dan.

1. Podrigivanje
U Kini, Tajvanu i većem delu dalekog istoka, podrigivanje se smatra komplimentom za kuvara i potvrdom da ste uživali u jelu.

2. Čvrsto rukovanje
U današnje vreme, rukovanje sa snažnim, čvrstim stiskanjem ruke se u većini država smatra znakom poštovanja, dok u određenim azijskim državama, naročito Filipinima se doživljava kao znak agresije.

3. Rukovati se ili ne?
Ortodoksni Jevreji se neće rukovati sa osobama suprotnog pola, dok se žena muslimanskog porekla neće rukovati sa muškarcem. Da stvari postanu komplikovanije, muškarci muslimanskog porekla će se rukovati sa ženama koje nisu muslimanskog porekla.

4. Bez bakšiša!
U Japanu, ostavljanje bakšiša se smatra uvredom i osobe kojoj ste ostavili bakšiš poistovećuju ovaj čin sa udeljivanjem milostinje.

5. OK nije ok!
Znak odobravanja ili kod nas prepoznatljiv kao znak “OK” (palac ispružen na gore) daleko je od “OK” u određenim državama. U Nemačkoj i u većini država Južne Amerike smatra se uvredom i ima slično značenje kao i pokazivanje srednjeg prsta. U Turskoj ovaj znak predstavlja pogrdan gest koji podrazumeva da je neko homoseksualac.

6. Mi se ovde ne izuvamo
U mnogim zemljama, posebno u Aziji i Južnoj Americi, neophodno je izuti se prilikom ulaska u nečiji dom, dok u većini Evrope, normalno je pitati domaćina da li bi voleli da to učinite.

7. Žvaka
Korišćenje žvakaće gume može biti dobro za sprovođenje osnovne higijene zuba ali u mnogim delovima sveta, posebno u Luksemburgu, Švajcarskoj i Francuskoj, žvakanje žvakaće gume u javnosti se smatra nepristojnim, dok u Singapuru je zabranjena većina vrsta žvakaćih guma još od 1992. kada su se stanovnici umorili od čišćenja izlepljenih trotoara.

8. Tišina!
U Južnoj Koreji ostanite tihi u javnom prevozu. Buka se smatra lošim manirom.

9. Ispoštuj kuvara!
Kada ste gost za trpezom u Keniji ili Nemačkoj, pojedite sve iz vašeg tanjira ili će domaćin se naći uvređenim i smatrati da obrok nije bio zadovoljavajuć.

10. Vino kao loš izbor poklona
Donošenje flaše vina na bilo kakvo okupljanje bi se smatralo normalnim gestom u većini država ali ne i u Francuskoj. Donošenjem vina implicira da ponuda vina koju ta kuća ima da ponudi prosto nije zadovoljavajuća i može se shvatiti kao uvreda za domaćina.

Usavršavanje govornih veština je zapravo najzabavniji deo učenja jezika. Jednom kada čak i malo možete pričati na stranom jeziku, postoje bezbrojni načini na koji možete usavršavati svoje jezične veštine. Donosimo Vam samo neke od njih.

Budite samouvereni i pričajte što češće je to moguće sa što više ljudi s kojima možete pričati. Ne morate se bojati ako vam se dešavaju greške. Što više vežbate to ćete imati više samopouzdanja sa izgovorom i vokabularom. Zapamtite, pričanje je veština koja je poput učenja sviranja nekog muzičkog instrumenta – jedini način na koji možete postati dobri je da ga stvarno koristite.

Koristite tehnologije

Pametni telefoni mogu biti snažan instrument u učenju jezika. Koristite ga tako da sami sebe snimate i zatim slušate kako zvuči Vaš jezik. Iskoristite do maksimuma aplikacije koje nude snimanje glasa i organizujte vreme vežbanja, kao i zapisivanja i ponavljanja novih reči koje trebate naučiti.

Slušajte

Slušajte vesti ili pesme na jeziku koji učite. Takođe, možete učiti nove reči i fraze na taj način. Što više slušate – to ćete više naučiti.

Naučite po novu reč svaki dan

Izaberite jednu reč koju ćete vežbati u različitim rečenicama. Koristite tu reč sve dok je niste naučili koristiti u različitim kontekstima.

Gledajte filmove

Gledajte filmove na jeziku koji učite. Pri tome obratite pažnju na novi vokabular i izgovor. Pokušajte imitirati glumce i pri tome se zabavite.

Sprijateljite se

Ako se sprijateljite sa izvornim govornikom ili nekim ko takođe uči strani jezik možete uspoređivati beleške. S njima možete pričati o stvarima koje učite i razmjenjivati ideje.

Radite zanimljive aktivnosti na jeziku koji učite

Upišite se na kurs kuvanja na jeziku koji učite ili u književni klub, nešto u čemu inače uživate. Koristeći strani jezik u okruženju u kojem biste inače uživali, opustit ćete onu ukočenost, koju izvorni govornici tog jezika ne poseduju.

Raspravljajte

Raspravljajte o važnim temama sa svojim prijateljima na tom jeziku. Koristite što više vokabulara i obratite pažnju na argumente drugih.

Koristite rečnik

Online rečnici često nude audio primere tako da možete proveriti svoj izgovor. Takođe, postoje bezbrojne aplikacije koje možete nositi svuda u svom smart telefonu. Pobrinite se takođe da ne postanete zavisni o njima.

Upišite konverzacijski kurs

Upišite individualni ili grupni konverzacijski kurs u obližnjoj školi. Konverzacijski kursevi izvrstan su način na koji možete razviti i poboljšati komunikacijske veštine na zabavan način. Kursevi obično obuhvataju komunikaciju sa zanimljivim temama: opšim, poslovnim, političkim. Sa sagovornicima pričajte o slobodnom vremenu, hobijima, poslu ili putovanjima. Redovnim pohađanjem ovog kursa uklonit ćete nesigurnosti tokom pričanja i postaćete siguran govornik stranog jezika.