Španski jezik jedan je od pet velikih svetskih jezika i ima oko 340 miliona izvornih govornika. S obzirom na njegovu rasprostranjenost, donosimo vam nekoliko zanimljivosti o ovom romanskom jeziku.

1. Postoje dva naziva za španski jezik: castellano i español. Termin castellano češće se koristi u Španiji i u većini slučajeva označava jezik koji se govori na teritoriji Španije, dok se naziv español koristi više u zemljama Južne Amerike.
2. Do 2050. godine Sjedinjene Američke države postat će država s najvećim brojem govornika španskog jezika, a za tri do četiri generacije čak 10% svetskog stanovništva će se sporazumevati na španskom jeziku.
3. Španski jezik se govori na svih šest kontinenata: u Europi se govori u Španiji; u Južnoj Americi je službeni jezik u većini zemalja; u Aziji se govori na Filipinima; u Africi se nalaze dva grada koji pripadaju Španijij: Ceuta i Melilla te je tamo španski službeni jezik, kao i na Kanarskim ostrvima (koji isto pripadaju teritoriji Španije); u Australiji i Okeaniji se govori na Uskršnjim ostrvima te na Antartiku je službeni u nekim delovima koji pripadaju Argentini i Čileu.
4. Najduža reč u španskom jeziku je electroencefalografista i sadrži 23 slova. Inače, najčešće slovo koje se pojavljuje u španskom je slovo E, a najređe je slovo W.
5. Španski jezik potiče od latinskog jezika, no tokom istorije na njega je veliki uticaj ostavio i arapski jezik.
6. Ocem španskog jezika smatra se Miguel de Cervantes, autor romana Don Quijote de la Mancha, a postoji čak 11 dobitnika Nobelove nagrade za književnost koji su pisali na španskom jeziku, među njima Pablo Neruda, Gabriel García Márquez i poslednji dobitnik (2010. godine) Mario Vargas Llosa.
7. U španskom se koriste obrnuti upitnik i uzvičnik zato da bi se označio početak pitanja odnosno uzvika. ¿Entiendes? ¡Vale!
8. Španski jezik je najbrži jezik na svetu. Brzina kojom govornici pričaju računa se prema broju izgovorenih slogova u sekundi i španski se nalazi na prvom mestu.
9. Španski je bio jezik diplomatije do 18. veka.
10. Španski jezik je drugi u svetu po broju ljudi koji ga uče. Godine 2010. čak više od 20 miliona ljudi učilo je španski kao strani jezik.

 

Kursevi španskog jezika na 30 lokacija u Srbiji i po ceni već od 3000 dinara.

 

Naučite španski brzo i lako!

Akademija Oxford

Na svetu postoji preko 6.000 jezika! Neki su važniji od drugih, ne bolji, ne napredniji, već prosto važniji. Zašto? Zbog same činjenice da ih govore više nacija. To ne znači da je finski jezik nebitan za Fince, već da taj jezik nije naročito bitan za većinu nas.

Sa druge strane gledano, mandarinski kineski govori preko milijardu ljudi. 60% reči iz japanskog, korejskog i vijetnamskog rečnika poreklom potiču od kineskog jezika. Poznavanje kineskog jezika će vam definitivno olakšati učenje ostalih, srodnih mu jezika. Kineski jezik definitivno vredi savladati.

Španski, francuski, italijanski i portugaliski u osnovi su dijalekti istog jezika. Ako savladate neki od njih, lako ćete savladati i ostale. Ako savladate španski jezik, otvorićete sebi vrata kulturi, muzici, istoriji i mogućim poslovnim saradnjama sa preko 800 miliona ljudi u preko 60 država.

Mnogo je ljudi koji su voljni da savladaju novi jezik, ali sve ostaje na želji jer se vodimo pogrešnim shvatanjima vezanim za učenje novih jezika. U nastavku pročitajte par najčešćih zabluda o učenju stranih jezika:

1. Učenje jezika je teško
   Učenje jezika je teško samo ukoliko ne postoji volja. Učenje jezika iziskuje vreme, ali teško nije. Tokom većine vreme trajanja obuke, vaše je da slušate i čitate. Uskoro će se javiti zadovoljstvo razumevanja drugog jezika i to pre nego što progovorite isti.
2. Morate biti nadareni za učenje stranih jezika
   Ne, ne morate. Svako ko ima želju i volju, može savladati bilo koji jezik. U Švedskoj i Holandiji, većina ljudi govori više od jednog jezika. Naravno da svi oni nisu nadareni za učenje jezika. U učenju stranih jezika stav je taj koji je bitan i određuje uspeh, a ne sposobnost.
3. Najbolji način da naučiš novi jezik je da živiš u državu tog govornog područja
   Sigurno se do sada sreli ljude koji u drugim državama besprekorno govore vaš jezik. Takođe, sve potrebne informacije i materijali za učenje su dostupni na internetu i dostupan je svima. Vaša fizička lokacija više ne predstavlja nikakvu prepreku u savladavanju novih jezika.
4. Samo deca mogu dobro da savladaju nove jezike
   Nedavna istraživanja su pokazala da ljudski mozak može ostati vitalan i starijoj dobi. Odrasle osobe koje su izgubile vid, moraju da nauče Brajevo pismo. Odrasle osobe već poseduju određeni vokabular i lakše savladavaju jezik od dece. Jedino što odraslima hvali je dečija zelja za eksperimentisanjem, znatiželja, kao i želja za komuniciranjem.
5. Da biste savladali novi jezik, potrebna je formalna nastava
   Formalan način nastave u učionicama, nažalost ne predstavlja efikasno mesto za učenje jezika. Što je više učenika u učionici, to je efikasnost manja. Teoretska gramatička objašnjenja je teško razumeti, teško zapamtiti a još teže primeniti. Vežbe u stvari predstavljaju glavne poteškoće učenicima. Većina dece, završava školu bez sposobnosti da komuniciraju na jezicima koji su učili 10 godina ili više.
6. Morate da govorite kako biste savladali jezik (nemam s kim da vežbam)
   Govorenje jezika koji učite predstavlja cilj celokupnog procesa učenja jezika, ali to može  da sačeka. Kada učite jezik, u početku je bitnije slušati. Ukoliko pokušavate da prikupite par “praktičnih fraza”, to vam neće pomoći, čak vas može dovesti u nevolje. Ne morate govoriti jezik kako biste ga savladali, već morate ga prvo savladati kako biste ga govorili.
7. Imam želju da savladam jezik ali nemam vremena
   Šta je sa vremenom koje provodite u redovima čekajući, putujući, šetajući? Zašto ne biste iskoristili to vreme da slušate časove na vašem iPod-u. Kada počnete, odvajaćete po 10 -15 min dnevno a vremenom će to prerasti u 30min pa i do jedan sat dnevno. Ukoliko smatrate da ćete postići odlične rezultate i ukoliko uživate u učenju novog jezika, uvek ćete naći vreme za učenje.

Italijani često kažu da gestikulacija govori više od hiljadu reči. Verovali ili ne, oni ne poseduju gestikulaciju koja demonstrira tu izreku ali poseduju gestikulaciju za skoro sve ostalo.

Kada govorimo o govoru tela, Italijani su prosto superiorni. Bas kad pomislimo da smo znali sve o njihovoj kulturi i jeziku, oni nas ponovo iznenade. Dio Mio!

Ovi italijanski gestovi predstavljaju pravu umetnost koja datira vekovima unazad; ovaj način izražavanja su najverovatnije na teritoriju današnje severne Italije doneli Grci. Mnogi Italijani zaista ne znaju zašto i kako su zapravo počeli da koriste gestove, ali insistiraju na tome da im je ta navika prosto urođena. Jedno je sigurno – Italijani su izuzetno ponosni na svoje gestove, a brojne generacije koju prošle kroz ovu očaravajuću tradiciju su tu da to i dokažu.

Kako bi vam pomogli, sastavili smo listu od nekoliko interesantih primera, od kojih su vam mnogi već poznati.

“Un Momento”

U prevodu „Samo trenutak, molim vas“. Ovaj pokret se izvodi pokazujući kažiprstom prema gore. Takođe se koristi pre postavljanja pitanja.

„No, grazie“

U prevodu „ne, hvala“. Ovaj pokret se izvodi tako što se jedna ruka postavi na stomak, a druga ruka treba biti odaljena od grudi sa dlanom okrenutim prema spolja.

„Che furbo“

Pojam „Che furbo“ se koristi za reč pametan na italijanskom jeziku. Ovaj gest pokazuje da određena osoba obavlja određene radnje pametno. Ukazujući prstom na jedno oko prenosi se izraz „Che furbo“.

„Che vuoi?“ „Che cavolo dici?“

Izrazi „Che vuoi?“ i „Che cavolo dici?“ bi se mogli prevesti kao „Šta želiš?“ i „Šta to govoriš?“. Iritacija proizlašla iz određenog ponašanja ili čina je najbolje izražena ovim gestom. Za izvođenje, treba podići ruke iznad prsa, s dlanovima okrenutim prema svome telu. Svih pet prstiju je spojeno, a pokret se izvodi tako što se ruke savijaju u laktovima napred i nazad.

„Eccellente!“

U prevodu “odlično!”. Gest se izvodi tako što poljubite svoja tri spojena prsta (palac, kažiprst i srednji prst).

„Stai attento“

U prevodu „Obratite pažnju!“. Koristeći svoj kažiprst, povučete dno kapka.

„Non mi frega“

Ovaj izraz se prevodi kao „Baš me briga“. Za izvođenje ovog gesta, treba da pređete spoljnim delom šake ispod brade u smeru prema napred.

---

Pre nego što se odlučite da se zaputite u Italiju i isprobate nove „trikove“ koje ste naučili, pripazite jer pogrešna gestikulacija u pogrešno vreme u usmerena prema pogrešnoj osobi može dovesti do ozbiljnih posledica.

Pogledajte i: Škola stranih jezika u Beogradu.

Vreme je da “premotamo film” i sumiramo godinu za nama. Da li ste uspeli da se unapredite na profesionalnom polju i zaslužite dugoočekivanu povišicu? Da li ste našli vama posebnu osobu, i da li ste započeli sa pisanjem romana koji će vas proslaviti ili pak krenuli na dugo planirani kurs stolarstva?

Ništa za štiklirati? Ok, zaboravimo 2017. godinu.

Nova godina donosi nova očekivanja, novu dozu optimizma i volju za promenama!

Kao i većina, vi sad uveliko razmišljate kako ćete se u 2018. potpuno posvetiti promenama loših navika i kako ćete u Novu godinu ući kao novi, poboljšani vi!

Iskreni da budemo, mali procenat vas istraje u sprovođenju zacrtanih odluka.

Gde grešimo?

Problem leži u tome da sami sebi postavljamo nerealistične ciljeve.

Želim da smršam 30kg, želim povišicu od 25%, želim samo svoj stan… mislim da ste shvatili poentu. Hajde da probamo sa nečim realističnijim, nečim izvodiljivijim u kratkom vremenskom roku, nešto čemu se možemo posvetiti svaki dan.

Pratite pažljivo. Želim da u 2018. savladam novi jezik!

Kako vam zvuči? Zanimljivo? Izvodljivo? Korisno?

Ova stavka se verovatno i nalazila na vašem spisku nebrojano puta. Tokom vremena odluka o učenju novog jezika je gubila na važnosti i njena pozicija na listi prioriteta je bila sve slabilja.

Kraj godine je došao i ova stavka nije štiklirana! Sve što vam preostaje je da se od nje odustane ili da se prosto prenese na listu odluka za predstojeću nam godinu.

Sada se postavlja pitanje, kako da stavka “Želim da u 2018. savladam novi jezik!” ostane na vrhu liste i da na kraju te iste godine bude štiklirana? Tačnije, zašto bi učenje novog jezika uopšte trebalo da bude vaša novogodišnja odluka???

1. Učenje novog jezika kroz finansijsku prizmu
2. “Osećam se bolje! Srećnije! Zdravije!”
3. Dugoročno članstvo u teratani samo za vaše vijuge
4. “Otvaraju mi se novi horizonti!”
5. “Ostavljam pušenje” sindrom

1. Učenje novog jezika kroz finansijsku prizmu

Zaboravimo na trenutak ushićenje i samouverenost koje donosi naručivanje Gaspačo čorbe tokom posete Španiji na savršenom tečnom španskom. Glavna prednost učenje novog jezika predstavlja vaše bolje pozicioniranje na tržištu rada. Dokazano je da poznavanje novih jezika doprinosi većoj šansi za zapošljavanje i jedna je od ključnih kompetencija koju današnji poslodavci zahtevaju.

2.  “Osećam se bolje! Srećnije! Zdravije!”

Zašto da vreme koje posvećuješ gledanju omiljenih emisija ili listanju omiljenih časopisa preraspodeliš i utrošiš na učenje novog jezika? Zato što je to dobro po tebe! Naučno je dokazano da učenje stranih jezika doprinosi poboljšanju memorije kroz stvaranje novih veza u našem mozgu. Više od toga da koristi našem ličnom napretku, process učenja novog jezika može odložiti i čak sprečiti gubitak pamćenja. Kroz brojne aktivnosti i mehanizme koje aktiviramo tokom učenja možemo da pamtimo, prepoznajemo i razumemo reči, i na taj način vežbamo našu memoriju.

3.  Dugoročno članstvo u teratani samo za vaše vijuge

Da li ste se ikada učlanili u teretanu da biste nakon određenog vremena primetili da vaša članska karta skuplja prašinu? Uskoro slede osećaji krivice i neproduktivnosti. Zašto ne biste izbegli ovakve situacije? Zašto ne probati nešto lakše, jeftinije, a jednako korisno? Nije vam potrebna skupa oprema niti mesečna članska karta da biste razvijao svoj um. Novi jezik možete učiti u kratkim vremenskim porcijama u toku dana. Upravo takav način učenja se i savetuje. I da ne zaboravimo, nakon ovakve vrste vežbi, tuširanje nije potrebno.

4.  “Otvaraju mi se novi horizonti!”

Usvajanjem stranog jezika saznajemo mnogo toga o navikama i običajima ljudi iz određenog govornog područja. To nam pomaže u boljem razumijevanju drugih kultura, oslobađa nas od predrasuda te nam otvara potpuno nov svet književnosti, muzike, filma. Pogledaj se jednog dana u ogledalo i u svakoj bori prepoznaj priču. Sam izaberi sećanja koja će te pratiti. Sam izaberi svoju budućnost. Izaberi jezik!

5.  “Ostavljam pušenje” sindrom

Uspešno sprovedena novogodišnja rezolucija: pušiću više, piću više!

Većina nas će se prvog dana 2018. probuditi mamurno ali takođe i odlučno da smanjimo na našim porocima. Koliko ste samo puta rekli sebi ovo je godina u kojoj prestajem da pušim/pijem/psujem? U većini slučajeva ove odluke nisu bile ispoštovane ili bar delimično jesu. Znamo, nije jednostavno. Ova vrsta odluka iziskuje samoodricanje, nešto u čemu ljudski soj nije sklon. Ne želimo da steknete utisak da ovakve vrste odluka ne treba donositi, već da se više treba fokusirati na odluke koje se ne baziraju na odricanju.

Ove 2018. godine, uhvatite se u koštac sa nešto pozitivnijom rezolucijom – neka vaša novogodišnja odluka bude učenje i savlađivanje novog jezika! Neka vaši ciljevi budu realni i dostižni. Posvetite svakodnevno malo vremena jeziku koji ste uvek želeli da naučite. Taj Gaspačo se neće naučiti samo od sebe! Na tebi je.

Da li ste vi ikada doneli novogodišnju odluka da savladate strani jezik? Savladano? Ne? Prenesite nam vaše iskustvo. Ostavite komentar.

Jezik predstavlja najvažnije komunikacijsko sredstvo između ljudi. Jezik je takođe i najčešće sredstvo za izražavanje svojih potreba i osećanja, a kako bi se sporazumeli sa našim sagovornikom, neophodno je da razumemo jezik koji on govori. Kroz istoriju jezik je dobio i važno političko znanje, a i pojedini jezici naroda postali su njohova glavna obeležja. U književnosti je motiv jezika također jako važan – on je karakteristika svakog pojedinog lika te mnogo govori o njemu. Pojavom SF i fantasy literature, gde se pojavljuju narodi i kulture koje ne postoje, javila se i potreba za izmišljenim, fiktivnim jezicima kako bi se likovi što bolje okarakterisali.

Jezici koje ćemo spominjati u nastavku teksta, većinom potiču baš iz takve vrste književnosti, tačnije, odabrali smo izmišljene jezike koji imaju dovoljno razvijenu gramatiku i rečnik da ih je moguće naučiti. Vremenom su ovi fiktivni jezici dobili svoje predstavnike i govornike i u stvarnom svetu.

J.R.R. Tolkien – Vilovnjački jezik

Predstavaljamo vam verovatno najpoznatiji i najomiljeniji od svih fiktivnih jezika. Jezik vilovnjaka iz Međuzemlja. Govorili su ga hiljade glumaca u filmskoj verziji Gospodara prstenova, a govore ga i širom sveta. Tolkin je otišao korak dalje i za svoje vilovnjake stvorio različite dijalekte u zavisnosti od područija u kojem je narod živeo. Najviše je razvio jezike sindarin i quenya, za koje je izmislio i dijalekte. Sindarin ima četiri dijalekta: doriathren, exilic, numenorski i jezik

šumskih vilovnjaka. Dijalekti quenya jezika su: vanyarin, numenorski i exilic. Prvi vilovnjački jezik Tolkinovih vilovnjaka bio je primitivni quendian kojim su pričali vilovnjaci na području

Cuivienena, otoka na istoku Međuzemlja. Iz njega su se razvili avarin i eldarin. Takođe su iz zajedničkog jezika telerina nastali jezici telerin, nandorin i sindarin. Nandorin je bio jezik vilovnjaka iz Mirkwooda i Lothloriena, a razne dijalekte sindarina upotrebljavali su vilovnjaci u Doriathu, Norgothrondu i Dorthonionu te je on do trećeg doba Međuzemlja postao svojeverna lingua Franca Međuzemlja. Gramatika vilovnjačkog jezika je dosta razvijena, a najveći uticaj na ovaj jezik ima latinski, ali i nemački.

George Orwell – Novogor

Jezik novogor je osmišljen za potrebe istoimenog romana Novogor (Newspeak, 1984.) Novogor je u stvari malo izmenjeni engleski jezik sa znatno promenjenim vokabularom i pojednostavljenom gramatikom. Službeni je to jezik države Oceanije u kojoj vojni vrh kontroliše totalitarno društvo u kojem je pojedinac kontrolisan 24 sata, a individualnost je potpuno uništena. Cilj je novogovora da izbaci iz jezika sav smisao, ostavljajući samo osnovnu ideju kako bi se potvrdila potpuna dominacija Države i ograničila slobodna misao. Kako bi se suzbio broj reči i time onemogućilo izražavanje individualnosti, za glagol i imenicu se koristi ista reč pa tako „misliti“ ima značenje i imenice i glagola te reč misao nema svrhu i može biti izbačena.

Izbačene su i reči negativnog značenja (“loše” se ne kaže “loše, već “nedobro”), a komparativ i superlativ se uopšte ne koriste.

Anthony Burges – Nadsat

Većini je poznatiji kontoverzni film Stanley Kubrick- a Paklena Pomorandža, nego istoimena knjiga. Radnja romana je smeštena u ne tako dalekoj budućnosti u kojoj su mladi ekstremno buntovni i nasilni,a gde je pisac romana želeo da kroz satirični duh predstavi zapadnjačku omladinu 60-ih godina, kada je roman i napisan (1962). Tokom pisanja romana, Burges je kreirao i nadsat – tajni jezik kojim se tinejdžeri služe. Nadsat ujedno predstavlja i subkulturu kojoj glavni lik pripada. Na nadsat je najviše uticao ruski – tako je ruska reč lyudi u romanu korišćena kao lewdies te znači ljudi. Tu je još i babushka – baboochka koja označava baku, staru ženu u Paklenoj pomorandži te brojne druge reči. Pored kombinacije ruskog i engleskog jezika, Burges je takođe vršio izmene na izvornim amaričkim sleng izracima i rečima kako bih stvorio nove reči. Tako je state jail postao staja, a poznati engleski sleng za cigarete – cancer stick – Burgess je skratio u jednostavno cancer.

G.R.R. Marin – Dothraki jezik

Dothraki – jezik divljeg naroda Dothrakija iz serijala Pesma leda i vatre Georgea Martina je nastao uporedo sa serijom Igra prestola 2011. S obzirom da je ovaj serijal prikupio milionske fanove, nije za čuđenje da se veliki broj tih fanova posvetio učenju ovog fiktivnog jezika.

Dothraki jezik sastavio je David J.Peterson, član tima Game of Thrones koji je pozvan iz udruženja za kreiranje jezika, pazeći da se novi deo jezika slaže s frazama i rečima iz Martinovih knjiga. Uz izvorni Dothraki iz knjiga Peterson je inspiraciju za novi jezik nalazio i u jezicima poput ruskog, turskog, estonskog i swahilija. Dothrakijska gramatika temelji se na sintaksi u kojoj prvo dolazi subjekt: tako će “jak dečak” na dothrakijskom glasiti “rakh (dečak) haj (jak)”. Jezik je s vremenom toliko razvijen da se glagoli mogu prilagoditi prezentu, futuru, perfektu i arhaičnom načinu, a imenice se mogu menjati u pet padeža: nominativu, genitivu, akuzativu, alativu i ablativu.

Mi smo naveli nekolicinu izmišljenih jezika koji su ostavili najuticajniji trag. Pored navedenih, postoje i kriptonski (Supermen), Na’vi (Avatar), Huttese (Return of the Jedi), Barsoomian (John Carter), Goa’uld (Stargate), Dovahzul (Skyrim), Vulcan (Star Trek), Cityspeak (Blade Runner), Mangani (Tarzan), Minionese (Despicable me), Simlish (Sims game), …

Izmišljene jezike izmišljenih svetova mogli bismo dugo da nabrajamo i tumačimo, a u međuvremenu nije na odmet pozabaviti se jezicima iz realnosti.

Škola stranih jezika Akademije Oxford: https://www.akademijaoxford.com/skola_stranih_jezika.php