U eri sve češćeg korišćenja savremenih tehnoloških sredstava se mnogi odlučuju da čitaju elektronske knjige, časopise na internetu i različite vrste tekstova, što definitivno ne može da se uporedi sa stvarnim čitanjem knjige.
Ukoliko pokušamo da odgovorimo na pitanje da li su ljudi pre više čitali nego mi danas, vrlo je verovatno da će nas odgovor poraziti.
Naravno sve to ne treba gledati se negativne strane, zato što se vremena menjaju, a sa njima i prioriteti i navike ljudi.
Ranije je bilo nezamislivo da dete dođe do trećeg ili četvrtog razreda osnovne škole, a da ne zna tečno da čita, međutim danas je to sve češće slučaj. Upravo iz tog razloga brojni psiholozi preporučuju da već od ranog uzrasta deci treba davati slikovnice, a dobro bi bilo da im roditelji čitaju priče i pesme, te da ih tako naviknu na pisanu reč. Naravno, kako budu odrastali, oni će kao i brojni pripadnici mlađe generacije težiti korišćenju savremenih tehnoloških sredstava, ali se preporučuje da dokle god roditelj to može da čini, on njihovu upotrebu svede na minimum.
Osnovni ciljevi koje čitanje pisanih reči ima jesu na prvom mestu vezani za podizanje svesti čitaoca, a zatim i za obogaćivanje rečnika. Podrazumeva se da će deca koja imaju dodira sa knjigama od najranijeg uzrasta biti elokventnija, te će naučiti i na koji način da pristupe brojnim životnim zadacima, jer će kroz primere steći određeno iskustvo. Isto tako će uspeti vremenom da razviju smisao za kvalitetne i lepe stvari, a ujedno će bogatiti svoje znanje. Jasno je da čitanje ima za cilj i poboljšanje intelektualnih sposobnosti, ali i izražajnosti govora, tako da aktivno čitanje ima vrlo pozitivan uticaj na mnogobrojne sfere života.
Dokazano je da ljudi koji čitaju više imaju mnogo bolje pamćenje, te da njihov mozak dugo godina ostaje aktivan.
U borbi sa stresom ne postoji bolji saveznik od dobre i kvalitetne knjige, a isto tako je kroz ispitivanja dokazano da osobe koje redovno čitaju kvalitetno štivo imaju mnogo veće šanse da se lakše izbore sa stresom i anksioznim stanjima.
Posmatrano sa psihološkog aspekta, redovno čitanje knjiga, odnosno pisane reči pomaže ljudima da shvate koja je njihova uloga na ovom svetu i da odrede životne prioritete.
U zavisnosti od toga za koju knjigu se neko odluči, odnosno kakvom tematikom se ona bavi, čitanje u velikoj meri može poboljšati raspoloženje.
Činjenica koju smo ostavili za kraj jeste vezana za ekonomski aspekt, jer u velikoj meri čitanje doprinosi uštedi novca. Verovatno ćete se zapitati da li je to moguće, te navesti da društvenu aktivnost ništa ne može da zameni. Ipak, ako birate između bilo kog filma i kvalitetnog književnog dela, sasvim je jasno da je druga opcija bolja, a i isplativija. A sve to, naravno ne znači da treba smanjiti društvene aktivnosti, već jednostavno uživati u dobrom štivu kad god je to moguće.
Iako se može zaključiti da ljudi jesu ranije više pažnje posvećivali pisanoj reči, ne može se osporiti činjenica da i danas ima onih pojedinaca koji itekako znaju da cene i njenu moć. Naravno da nije isto da li ćete pročitati kvalitetan roman ili delo beletristike, namenjeno najpre razbijanju svakodnevice, ali šta god da pročitate u pisanoj formi će vam više značiti nego bilo koji tekst ili književno delo u elektronskom formatu.
