Pripadnici mlađe generacije u današnje vreme zaboravljaju koliko je važno čuvati svoj jezik, te vrlo često u svakodnevnom govoru, ali i u pisanom izražavanju koriste reči i izraze iz stranih jezika.
Jezikoznalci i poznavaoci, odnosno ljubitelji srpskog jezika su svesni da se u velikoj meri naš jezik promenio i to u negativnom smeru.
Koliko se zapravo naš jezik izmenio u odnosu na pre?
Pretpostavljamo da ljudi srednjih godina i stariji još uvek pamte koliko je važno ranije bilo pravilno se izražavati, te koristiti reči koje su uobičajene za naše govorno područje. Međutim, današnja deca nastoje da sve češće koriste reči i izraze iz stranih jezika, a posebno engleskog, jer tako smatraju da su zanimljiviji svojim vršnjacima.
Ipak, budući da se radi o živom jeziku, sasvim je jasno da se srpski jezik neprekidno menja, ali ono što se mnogima ne dopada jeste što su sve više zastupljene u njemu reči preuzete iz drugih jezika.
Jedan od najvažnijih negativnih aspekata tog trenda jeste činjenica da mladi ljudi zaboravljaju da koriste standardne srpske reči, želeći da usvajaju nove iz drugih jezika, te da se tako vremenom utiče i na gubitak nacionalnog identiteta. Zapravo su u njihovom govoru i u komunikaciji i pisanim putem sve zastupljenije skraćenice, koje su opet preuzete iz stranih jezika. A upravo zato i ne treba da čudi što njihovi roditelji, ali i bake i deke ponekad ne uspevaju da razumeju svoje potomke, jer se radi o govoru na koji oni nisu navikli.
Sasvim je za očekivati da se naš jezik jeste u određenoj meri izmenio u odnosu na pre, a tome doprinosi i činjenica da su uvedena nova pravila u pravopisu, koja često zbunjuju starije naraštaje. Naime, budući da ne postoji vrlo precizno utvrđen jezički okvir, to se neretko događa da stanovnici Srbije, koji su odrasli i školovali se prema pravopisu iz 1960. godine, danas bivaju izuzetno zbunjeni novim pravopisnim pravilima. Naime, gotovo sve ono što su oni naučili kao ispravno, danas je promenjeno, tako da ponekad imaju osećaj da prema novim pravopisnim pravilima oni ne mogu da se smatraju naročito pismenim. A svemu tome doprinosi i činjenica da novi pravopis nije urađen kao prethodni, te da stručnjaci koji su za njegovu izradu bili zaduženi, ipak nisu naročito nastojali da jasno utvrde pravila o pisanju određenih reči i izraza, pa se često nailazi na komentar da mogu biti pravilne obe varijante. Zahvaljujući tako fleksibilnim pravopisnim pravilima, srpski jezik gubi svoj identitet, a samim tim i ljudi koji uče takva pravopisna pravila bivaju neretko zbunjeni.
Sve to isto je mnogo izraženije u govoru, u kome se vrlo često sve više sreću brojne strane reči i izrazi, tako da se i srpski nacionalni identitet na taj način polako, ali sigurno gasi.
Da bi određena nacija mogla da traje vekovima, potrebno je neprekidno unapređivati i kvalitet jezika, ali i kulture i obrazovanja, a ponekad se čini da stručnjaci za to zaduženi u našoj zemlji nisu svom poslu naročito posvećeni. Zato nam ne preostaje ništa drugo, nego da svako od nas koliko god je to u njegovoj moći, nastoji da zaštiti srpski jezik, te da očuva brojne izrazi i reči, koje su za njega specifične, a kako bi bile otrgnute od zaborava.
Imajte na umu da je jedan od leksički najbogatijih jezika na svetu upravo srpski jezik, te nastojte da ubuduće koristite što više reči i izraza, koji su uobičajeni za govornike našeg jezika u različitim područjima.
