Svi znamo da je u današnje vreme najvažniji svakako najrasprostranjeniji jezik koji je u upotrebi i koji je najtraženiji engleski jezik. U svim najvažnijim institucijama sveta ( UN, Evropska unija i td.) on je zvaničan jezik. Takođe zbog ekspanizije, upotrebe kompjutera, interneta i ostalih inovacija komunikacione tehnologije, engleski jezik sve više dobija na značaju i postaje nezamenljiv.
Ali iznenadićete se kada budete pročitali zvanične podatke o jezicima koji su najrasprostranjeniji i koje govori najveći broj ljudi a to svakako nije engleski. Dva jezika koja se najviše koriste, odnosno koje govori najveći broj ljudi su kineski jezik i hindu. Naravno pogodićete to je zbog toga jer zemlje u kojima se ovi jezici govore spadaju u dve najmnogoljudnije zemlje na svetu. Pa tako kineski jezik govori 1.146.000.000. ljudi, dok hindu govori 366.000.000. Oba jezika su veoma stara i veoma komplikovana za učenje. Kineski jezik ima 50.000. znakova i retko koji stanovnik ove zemlje poznaje sve znakove. Na primer, da bi ste pročitali novine , potrebno je da znate oko 2.000. simbola. Slično je i sa Hindu jezikom koji je zvanični jezik Indije koji je kao i Kineski za nas veoma komlikovan za učenje.Ali u koliko se odlučite i uspete da naučite ova dva jezika to možete veoma dobro unovčiti. Sledeća dva najrasprostranjenija jezika su španski i portugalski. Bez obzira što su to jezici malih zemalja, oni su u doba kolonijalizma postali i ostali zvanični jezici u većini latino-američkih država Južnoameričkog kontinenta. Sledeća dva jezika koje govori veliki broj ljudi su arapski i bengalski. Bengalski jezik je službeni jezik u 8 zemalja, i govori ga više od 200.miliona ljudi, što ga, priznaćete, svrstava u jedan od najgovorenijih jezika na svetu. On se takođe najviše koristi u Indiji, ali se u zadnje vreme proširio i po svetu zahvaljujući migraciji stanovništva. Arapski jezik predstavlja jedan od najstarijih jezika na svetu i govori se u Arabiji, na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. I ova dva jezika su nama veoma komplikovana za savladavanje kako zbog pisma tako zbog brojnih dijalekata kojima su bogati. Takođe ni kultura, običaji naroda koji se služe ovim jezicima, nam nije naročito bliska pa to dodatno komlikuje stvar, ali ni ti jezici nisu nesavladivi. Naročito interesovanje kod nas je vladalo za arapskim jezikom i taj trend se nastavio i danas, pa tako imamo veliki broj studenata koji su završili arapski jezik i veoma uspešno rade u zemljama tog govornog područja ili za inostrane firme kao prevodioci. Nekada je ruski jezik bio najneomiljeniji jezik u našim školama i najmanje tražen. Međutim vremena su se promenila pa je sada ruski jezik veoma aktuelan s obzirom na nagli porast standarda ruskih zemalja zadnjih godina. Porastom standarda u Rusiji, veliki broj naših ljudi odlazi na rad u ovu zemlju pa je tako rejting ovog jezika naglo skočio. Svakako je veoma vazno pomenuti neophodnost nemačkog jezika i njegov značaj kao i francuski čija je potražnja, naročito u Evropi, najveća. Ova dva jezika su pored engleskog u našoj zemlji najzastupljenija u školama. Moglo bi se reći da ih veliki broj ljudi govori i u svetu. I na kraju negde pri dnu lestvice traženosti stranih jezika bio bi japanski jezik koji je veoma aktuelan zbog toga što je Japan jedna od najnaprednijih zemalja sveta što se tiče tehnologije i zemlja sa najvišim standardom u svetu.
