Postoji opšte prihvaćena definicija da je osoba koje se karakteriše kao intelektualac zapravo neko ko se svojim vrsnim intelektom ili nivoom obrazovanja bitno razlikuje u odnosu na druge, a potpuno je svejedno da li svoj intelekt koristi za obavljanje određenog posla ili su njegove intelektulne veštine poznate javnom mnjenju. Međutim, moramo napomenuti da je ovo ujedno i najšira odrednica pojma intelektualac.
Ako bismo išli malo dublje u analizu navedenog termina, onda bismo naveli da je intelektualac ona osoba koja zahvaljujući svom intelektu, odnosno inteligenciji biva prepoznata od strane društva kao naročito sposobna. Zato i ne čudi što se upravo za takve osobe navodi da su u konkretnim sferama života autoriteti, tako da se baš njihovo mišljenje primarno uzima u obzir kao najmerodavnije.
Zastupljen je i pojam takozvanog intelektualizma, a što je specifična vrsta učenja, koja na prvo mesto stavlja upravo intelekt i racionalizam, a obično predstavnici tog pravca ne uzimaju u obzir uopšte elemente koji se smatraju iracionalnim, tako da je njihova analiza uvek bazirana na raciju. Obično se ljudi koji zastupaju ovakav, krajnje racionalni princip učenja, rukovode pronalaženjem nadasve logičnih razloga za određene reakcije ili ponašanje pojedinaca, odnosno skupine ljudi u različitim situacijama.
Teoretski gledano, pod pojmom intelekt se smatra nekoliko aspekata ljudskog ponašanja. Prvenstveno je to mogućnost da pojedinac iz sopstvenog ili iskustva drugih izvuče određene zaključke, a da kasnije njih koristi kako bi prevazišao različite situacije. Takođe se pod inteligentnim bićem smatra čovek, koji je zahvaljujući svojim sposobnostima i naučenom stekao dovoljno znanja da može vrlo lako da prihvati situacije različite vrste.
Postoje i brojne teorije inteligencije, a u principu izučavanjem ove pojave se bavi kako kognitivna psihologija, tako isto i određene biološke nauke, ali i takozvana psihometrija. A svaka od njih zastupa određenu teoriju, koja je bazirana na primeni različitih alata i analizi različitih aspekata.
Često se postavlja pitanje šta odlikuje jednog intelektualca, a odgovor na njega nije moguće tako jednostavno dati. Zapravo sve zavisi šta se tom prilikom posmatra, a uglavnom je prihvaćeno mišljenje da je intelektualac osoba koja je na prvom mestu visokoobrazovana. Svakako to ne znači da obrazovanje samo po sebi pomaže čoveku da bude okarakterisan kao intelektualac, ali je činjenica da ima značajan uticaj na njegove sposobnosti.
Ipak, ne može se reći ni za svakog visokoobrazovanog čoveka da jeste intelektualac, jer postoje i mnoge druge karakteristike koje bi trebalo da zadovolji u tom slučaju.
Primarno je važno da u oblasti kojom se bavi, njegovo znanje i sposobnosti budu autoritet, te da u praksi pokaže da je sposoban sa različitim izazovima da se uhvati u koštac. Takođe je važno da pokaže i da je uspeo iz mase drugih ljudi da se izdvoji, a upravo zbog svojih intelektualnih veština, koje se razvijaju tokom života.
Sve su više u ponudi i brojni mentalni treninzi, koji umnogome pomažu ljudima da kvalitet svog učenja i znanja podignu na viši nivo, ali i da poboljšaju rasuđivanje i pamćenje, te da nauče na koji način je najbolje sa različitim poteškoćama u životu i poslu da se izbore. A upravo to su najznačajniji aspekti inteligentnog bića.
