Mnogi ljudi koji nisu posebno upućeni u ovu tematiku su skloni da veruju da usmeno prevođenje sa srpskog jezika na engleski ili sa engleskog jezika na srpski, to jest u bilo kojoj jezičkoj kombinaciji može da vrši apsolutno svaki prevodilac. Baš zato što to nije tačno smo i naveli da mnogi, koji nisu naročito upućeni u to, iznose konkretnu tvrdnju. Međutim, istina je potpuno drugačija…
Da bi neko mogao da bude kvalifikovan kao vrsni prevodilac, koji je specijalizovan i za pružanje usluga usmenog prevoda u bilo kojoj kombinaciji jezika, on mora da ima adekvatno znanje i i iskustvo.
Koja je razlika između usmenog i prevoda u pisanom obliku?
Već samo navođenje da je u pitanju prevod u pisanom obliku ili usmeni prevod sa nemačkog na engleski jezik ili u nekoj drugoj kombinaciji jezika jasno pokazuje da su u pitanju dve potpuno različite usluge.
Dok stručnjak, koji vrši prevod u pisanom obliku za bilo koji dokument ili za neki drugi sadržaj može da menja svoje navode, sve dok prevod ne bude savršen, dotle prevodioci i sudski tumači koji su zaduženi za usmeni prevod to ne mogu da čine. Zapravo svaka njihova greška ima izuzetno negativan uticaj na učesnike određenog događaja.
Dakle, osoba koja vrši prevod sa francuskog jezika na srpski ili u svakoj drugoj jezičkoj varijanti u pisanom obliku treba da se koncentriše, naravno, ali ima slobodu da greške koje načini ispravi blagovremeno. Praktično govoreći, u tom slučaju stručnjaci daju izrađen prevod klijentima tek kada su potpuno uvereni da je on odlično urađen. A do tog trenutka imaju mogućnost da menjaju ono što su napisali, što svakako klijent neće moći da sazna. Onog trenutka kada sudski tumač i prevodilac budu sasvim sigurni u kvaliteti svog rada, odnosno kada urade adekvatan prevod dokumenta ili nekog drugog sadržaja, oni će poslati preveden materijal klijentu.
Međutim, kada su u pitanju usmeni prevodi sa ruskog jezika na srpski ili sa engleskog jezika na ruski, to jest u svakoj drugoj jezičkoj varijanti, stvar je potpuno drugačija. Naravno da sve zavisi od toga da li je u pitanju prevod uz pomoć šapata ili konsekutivno, odnosno simultano prevođenje, jer se svaka ta usluga vrši na drugačiji način.
Koje sve vrste usmenog prevoda postoje?
U zavisnosti od toga za koji događaj je potrebno izvršiti usmeno prevođenje sa srpskog jezika na grčki ili u suprotnoj jezičkoj kombinaciji, to jest u svakoj drugoj, te od potreba učesnika određenog događaja će zavisiti koji tip usluge bi trebalo da bude pružen. U osnovi postoji konsekutivno, zatim simultano prevođenje i takozvano šapatno, a koje je inače poznato i kao prevođenje uz pomoć šapata.
Slobodni smo da navedemo i da su u pitanju naročito zahtevne usluge, te nije uopšte začuđujuće što se od prevodioca zahteva posebno visok nivo koncentracije.
Zašto se zahteva izuzetna koncentracija prilikom usmenog prevođenja?
Da bi prevodioci i sudski tumači, koji treba da pruže uslugu šapatnog, simultanog ili konsekutivnog prevoda u izabranoj varijanti jezika mogli tu uslugu da pruže na posebno visokom nivou kvaliteta, vrlo je važno da osim znanja i iskustva, oni budu posebno dobro koncentrisani. Stvar je u tome da u tom slučaju konkretni stručnjaci moraju u potpunosti da prevedu sve ono što je klijent izgovorio, a na koji će to način učiniti zavisi isključivo od tipa prevoda koji se u tom slučaju primenjuje.
U suštini se naravno svaka ta usluga smatra posebno zahtevnom, te nije jednostavno odlučiti koja je zahtevnija od druge.
Naime, kada je u pitanju takozvano konsekutivno prevođenje sa srpskog jezika na nemački, engleski ili ma koji drugi strani jezik, odnosno usluga konsekutivnog prevoda sa nekog stranog jezika na srpski, to podrazumeva da stručnjak prvo ima obavezu da odsluša par rečenica, koje je naveo klijent, a zatim i da ih prevede. Ne možemo reći da je to bukvalno prevođenje, ali je vrlo važno da kvalifikovani sudski tumač i prevodilac u tom slučaju adekvatno prenesu smisao onoga što je neko izrekao.
Drugačiji princip se primenjuje kada su u pitanju takozvani simultani prevodi, te se neretko može čuti da je ta usluga nešto zahtevnija od konsekutivnog prevoda. Naime, u tom slučaju će pomenuti stručnjaci biti u obavezi da paralelno sa klijentom prevode. Jasno je da je u tom slučaju njihova koncentracija izuzetno bitna, pa ne čudi što prilikom konferencija i ostalih događaja koji iziskuju uslugu simultanog prevoda, ovi stručnjaci moraju da se menjaju sa kolegama nakon određenog, relativno kratkog vremenskog perioda.
Kada se vrši simultani prevod sa srpskog jezika na engleski ili neki drugi strani jezik, to jest sa apsolutno bilo kog stranog jezika na srpski i sa stranog jezika na drugi strani jezik, obično se praktikuje da prevodioci budu smešteni u specijalizovanim kabinama, a učesnici događaja imaju slušalice, preko kojih prate izlaganje.
Samim tim što u isto vreme govore sa nekim je vrlo važno i da budu posebno dobro koncentrisani, te se podrazumeva da moraju imati i adekvatno znanje. Iz tog razloga jeste praksa prilikom vršenja usluga usmenog prevoda u bilo kojoj varijanti jezika, a sasvim svejedno da li će ovi stručnjaci vršiti prevod uz pomoć šapata ili konsekutivni, odnosno simultani, izvrše i adekvatne pripreme. Zapravo će u tom slučaju prevodioci i sudski tumači biti u obavezi da se susretnu sa organizatorom neposredno pre početka događaja, a kako bi dobili sve neophodne informacije i materijal, to jest da bi izvršili što bolju pripremu.
Najbitnije je naglasiti da greške koje ovi stručnjaci mogu da načine u toku pružanja usluge mogu i te kako da utiču na kvalitet samog događaja i komunikacije među učesnicima. Upravo iz tog razloga se od njih zahteva da budu naročito dobro koncentrisani, kao i da izvrše sve neophodne pripreme, to jest da se na što bolji način upoznaju sa tematikom o kojoj će biti reči u okviru određenog događaja.
I za kraj da napomenemo još jednom da usmeni prevod sa engleskog jezika na srpski, te sa srpskog jezika na engleski ili u apsolutno bilo kojoj drugoj varijanti jezika ne mogu vršiti svi stručnjaci, već isključivo oni prevodioci i sudski tumači koji su za to specijalizovani i koji, naravno imaju dovoljno iskustva.
