Kažu da postoji univerzalni jezik, koji može da se iskaže emocijama i koji će razumeti ama baš svako, bez obzira koji da je njegov maternji jezik. A njegovo osnovno sredstvo jeste ljudski osmeh.
Nebrojeno puta smo čuli da se mnogi pitaju zašto svi u svetu ne govore istim jezikom? Tada bi sve bilo mnogo lakše i jednostavnije, ali možda samo na prvi pogled. Ne bi nijedna jezička barijera mogla da izbriše loše postupke ljudi, a možda bi sve bilo znatno otežano, pošto ne bi bilo potrebe za učenjem stranih jezika.
Kako je nastao jezik?
Pre nego što navedemo dostupne podatke o nastanku jezika, moramo pomenuti i definiciju tog pojma, koja je za sada opšteprihvaćena.
Naime, jedinstveni gestikulacijski sistem, koji uključuje kako simbole i znakove, tako i glasove, odnosno reči, ali i gramatička i pravopisna pravila je zapravo jezik. Osnovna svhra njegovog korišćenja jeste da ljudi međusobno razmenjuju misli, znanja i ideje, a nauka koja se bavi proučavanjem jezika nosi naziv lingvistika.
Koje vrste jezika postoje?
U praksi, postoje kako prirodni, to jest takozvani izvorni ili govorni jezici, tako i oni koji su nastali kao plod rada stručnjaka, kao što su na primer esperanto ili znakovni jezik.
Svakako se mora voditi računa o razlici između standardnog jezika, koji se neretko naziva i zvanični jezik i onog koji se smatra upotrebnim.
Naime, zvanični jezik se definiše primarno na osnovu odluke nadležnih organa neke države, dok upotrebni jezik neke zemlje uopšte od njih ne zavisi.
Najpopularniji mitovi o nastanku jezika
Verovatno su svima poznati brojni mitovi o nastanku jezika, što se može smatrati i odgovorom na pitanje zašto svi u svetu ne govore istim jezikom.
Najčešće pominjana priča je ona koja se pominje u “Bibliji”, a vezana je za takozvanu Vavilonsku pometnju. Priča kaže da su ljudi u to vreme pokušavali da pronađu mesto u kome će boraviti, sve dok nisu stigli do tadašnjeg Vavilona, gde su odlučili da podignu grad, a u njemu kulu. Kako su svi bili složni, tako su zaboravili na Boga, te poželeli da izgrade kulu toliko visoku da stigne do neba, čime bi se i oni uzdigli i postali slavni. Legenda dalje veli da se to Bogu nije dopalo, jer je shvatio da su se ljudi pogordili i zaboravili na sve one prave vrednosti, pa je odlučio da im izmeša jezike, kako bi na taj način osujetio gradnju takve kule. Naravno, samim tim što nisu mogli da komuniciraju međusobno sa razumevanjem, gradnja kule je stala, a ljudi su se rasuli po celom svetu.
U Svetoj knjizi hrišćana je naveden i podatak da je upravo prvi čovek, Adam nadenuo imena biljkama i životinjama, pa se i to neretko navodi kao jedan od mitova o postanku jezika.
Naravno da postoje naučna objašnjenja o tome kada je otprilike i na koji način pračovek počeo artikulisano da govori, ali se svakako češće mogu čuti mitovi o toj temi.
Smatra se da su prve reči bile imenice, iz prostog razloga što je prvobitnom čoveku bilo potrebno da imenuje predmete i pojave sa kojima se u to doba susretao. Vremenom je počeo sa korišćenjem reči, kojima je označavao neku radnju, pa se smatra da je to dovelo do nastanka glagola, da bi kasnije počeo sa primenom i ostalih vrsta reči, koje je vremenom spajao i tako tvorio rečenice, a što je dovelo do nastanka prvog zvanično razvijenog ljudskog jezika.
Zašto svi u svetu ne govore istim jezikom?
Sasvim je logično pitanje, ako se izuzme sve što je prethodno navedeno, naravno. Moguće je da bi komunikacija zaista bila lakša kada bi svi u svetu koristili jedan jedinstveni jezik, ali je to logično potpuno neizvodljivo.
Prema podacima koji su u ovom momentu dostupni, blizu 7 hiljada jezika se koristi danas u celom svetu, tačnije 6 912. Od tog broja treba oduzeti nešto više od 500 jezika, za koje se smatra da će u narednom periodu prestati da se koriste. Jedan od njih je i ajapaneko, kojim u ovom trenutku govore samo 2 stanovnika sela Ajapa u Meksiku.
Zvanično je jezik sa najvećim brojem izvornih govornika mandarisnki kineski, dok engleski važi za jezik koji se najčešće uči kao strani. Međutim, savremeni trendovi pokazuju da će njegovo mesto u neposrednoj budućnosti zauzeti, verovali ili ne portugalski, a odmah za njim i španski. Naravno, to su sve za sada pretpostavke i procene, ali je činjenica da odmah posle mandarinskog kineskog, najviše izvornih govornika ima hindu.
Na području Papua Nove Gvineje je zastupljen najveći broj jezika, a kako podaci pokazuju, u pitanju je čak 820 jezika kojima se koriste stanovnici te zemlje. Odmah iza nje je Indonezija, u kojoj se koristi čak 742 različita jezika, dok stanovnici Nigerije koriste 516 jezika.
