Da li je obavezno pohađanje nastave za vanredno školovanje?
Pripadnici malo starijih generacija pamte da je vanredna nastava gotovo uvek bila "rezervisana" za one đake koji su smatrani problematičnim, odnosno za sve one koji su iz bilo kog razloga izostajali sa nastave u tolikoj meri da nisu mogli da nastave redovno školovanje.
Danas su se i uslovi života, ali i način obrazovanja u velikoj meri promenili, pa prema dostupnim podacima, čak preko 30% učenika se u nekom trenutku odlučuje za pohađanje ovakvog tipa nastave. Međutim, ne treba zaboraviti na vrlo važan podatak koji je iznet u važećem Zakonu o obrazovanju Republike Srbije, a prema kome je vanredna nastava dozvoljena samo onim kandidatima koji imaju minimum 17 godina starosti. To, praktično znači da će ipak morati malo da se "pomuče" u okviru redovnog školovanja, dok ne steknu zakonski uslog za pohađanje ovakve vrste nastave.
Šta je vanredno školovanje?
Većina ljudi, zapravo ima neku neodređenu predstavu o tome šta je vanredno školovanje, pa smo zato odlučili da navedemo samo osnovne karakteristike ovakvog načina sticanja diplome željenog zanimanja.
Naime, sama reč vanredno jasno ukazuje da se ovakav vid edukacije razlikuje od uobičajenog načina, a prvenstveno po načinu organizacije nastave, ali i dužini trajanja. Zapravo, svaki kandidat prema sopstvenom ritmu učenja i napredovanja može da odluči kada će da polaže ispite, a u posebnim slučajevima psotoji i mogućnost da polaže više od 5 ispita, koliko je maksimalno dozvoljeno u jednom ispitnom i to prema pravilniku mnogih specijalizovanih obrazovnih institucija u našoj zemlji.
Jednostavnije rečeno, tokom vanrednog školovanja, kandidati imaju obavezu da savladaju potpuno isto gradivo kao i učenici srednjih škola za to zanimanje, s tim što nemaju obavezu da pohađaju časove, jer časovi u klasičnom smislu i ne postoje u okviru ovakvog načina nastave. A umesto rada pismenih i kontrolnih zadataka, te odgovaranja koje je prisutno tokom redovnog školovanja, oni izlaze na ispite, koje polažu pred ispitnom komisijom. Ispiti se polažu i u pisanoj i u usmenoj formi, a u zavisnosti od predmeta, tako da vanredno školovanje donekle podseća na ono školovanje koje je prisutno na višim školama i visokoškolskim ustanovama, odnosno fakultetima.
Vrlo je važno naglasiti i da su tokom vanredne nastave kandidati u obavezi da pohađaju praktičnu nastavu i to je precizno određen i broj sati koje kandidati moraju da pohađaju u okviru praktičnog dela.
Nakon što ispune određeni broj sati u okviru praktičnog dela, oni dobijaju potvrdu od firme ili preduzetnika kod koga su je pohađali, a upravo je ta potvrda važna i našem centru, jer se na osnovu nje i rezultata položenih ispita i izdaje diploma o sticanju zvanja određenog smera i stepena.
TESTOVI
Da li je obavezno pohađanje nastave za vanredno školovanje?
Kao što smo već naveli, u okviru vanrednog školovanja ne postoji nastava u klasičnom smislu, pa samim tim ona nije ni obavezna. Ono što je, praktično gledano zamena za nastavu kakvom je poznajemo u redovnom školovanju su konsultacije koje svaki kandidat može da ima sa profesorima, bilo u prostorijama izabrane obrazovne institucije, bilo putem interneta, odnosno različitih internet programa.
Međutim, ono što jeste obavezno je praktična nastava, koju kandidat pohađa u jednoj od kompanija, odnosno kod samostalnog preduzetnika sa kojim sarađuje naš obrazovni centar.
