Kursevi bunjevačkog jezika B1
Prvi nivo među svih šest nivoa koliko ih propisuje CEFR (The Common European Framework for languages), to jest Zajednički evropski referentni okvir za jezike, a koji je u ovom trenutku na Evropskom nivou okarakterisan kao jedini zvanični i aktuelni standard je B1 i on se smatra nižim srednjim nivoom znanja. Najjednostavnije rečeno, osoba koja sa uspehom savlada kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou će moći da se pisanim i usmenim putem uglavnom bez ikakvih poteškoća izrazi o temama koje se smatraju svakodnevnim. Ujedno je ovo nivo koji je prvi među srednjim nivoima znanja po pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike.
Koja znanja podrazumeva bunjevački jezik na B1 nivou po CEFR-u?
Vrlo jasno Zajednički evropski referentni okvir za jezike navodi smernice za gradivo koje treba kandidati da savladaju ukoliko pohađaju kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou. U tom smislu se proveravaju kasnije i njegove jezičke kompetencije, gde se precizno kroz testiranje utvrđuje da li je kandidat za uspehom savladao sva ta znanja i da li njegovo znanje odgovara srednjem nivou znanja prema pravilima CEFR-a.
Osoba koja ima niži srednji nivo znanja može da razume one teme koje se smatraju svakodnevnim u razgovoru sa izvornim govornicima, odnosno one teme sa kojima je kandidat pre toga upoznat, a koje se često koriste. Pod tim se misli na teme u vezi sa životom kandidata na svakodnevnom nivou zare zatim u vezi sa njegovim slobodnim vremenom, odnosno sa obrazovanjem, poslom i drugim temama koje su svakodnevne. U tom smislu se očekuje da svako ko završi kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou može bez ikakvih problema da se snađe u svakodnevnim situacijama, te da koristi jezik kako bi dobio potrebne informacije.
Naravno da će moći da izrazi svoje emocije o nečemu, odnosno mišljenje, pa čak i da objasni svoje stavove i planove i to prilično precizno.
Kako se vrši samoprocena znanja bunjevačkog jezika na B1 nivou po CEFR-u?
Vrlo je važno da svi koji su zainteresovani za to da utvrde da li bunjevački jezik znaju na B1 nivou imaju na umu da je uvek bolja opcija uraditi zvanično testiranje. Međutim, postoje određeni segmenti koji mogu ukazati na to da li osoba koja poznaje bunjevački jezik zaista ima znanje koje odgovara nižem srednjem nivou znanja prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike.
Ako je neko u mogućnosti da u osnovi razume razgovor izvornih govornika bunjevačkog jezika, a koji se tiče tema u vezi sa recimo poslom ili školom, odnosno drugim svakodnevnim aktivnostima, kao i da razume osnov većine sadržaja koji se emituje na radiju i televiziji, prilično je izvesno da ima nivo znanja koji odgovara B1 prema pravilima pomenutog standarda.
Sem toga, osoba koja može da razume kraći tekstualni sadržaj, u kome je opisan neki događaj ili situacija koja se smatra svakodnevnom i uobičajenom, takođe verovatno ima nivo znanja koji odgovara B1 prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike.
Trebalo bi da neko ko sa uspehom završi kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou i stekne znanje koje je taj nivo predviđa može da pita izvorno govornika za pravac, odnosno gde se nalazi neka građevina ili institucija, te da razume odgovor koji tom prilikom dobije u potpunosti.
Ukoliko učestvuje u razgovoru sa izvornim govornicima, osoba čiji nivo znanja odgovara nižem srednjem nivou prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike može to da učini, ali pod uslovom da je sa temom vrlo dobro upoznat, odnosno da se tema smatra svakodnevnom. U tom smislu može da objasni zašto mu se nešto dopada ili možda ne dopada, te da to prilično precizno obrazloži. I dalje osoba koja ima nivo znanja koji odgovara B1 prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike u govoru pravi pauze, ali bi te pauze trebalo da budu kraće u odnosu na osobu čiji nivo znanja odgovara A 1 ili A 2 nivou prema pravilima pomenutog standarda. Zapravo bi trebalo da ima bogate i rečnički fond, ali opet to nije dovoljno za nesmetanu komunikaciju, kao što je to slučaj sa višim nivoima znanja.
Pored svega toga bi trebalo da može prilično jednostavno da pročita neki tekst, ali samo ako je tema njemu poznata, odnosno ako se smatra često pominjanom. Takođe bi trebalo da može o temi sa kojom je dovoljno upoznat i koja se smatra njemu bliskom osoba koja sa uspehom završi kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou da se izrazi pisanim putem.
Aspekti kvaliteta u korišćenju bunjevačkog jezika na B1 nivou prema pravilima CEFR-a
Uzevši u obzir da Zajednički evropski referentni okvir za jezike ili CEFR (The Common European Framework for languages) prema kome se i organizuje kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou vrlo precizno određuje koje gradivo kandidati treba da pređu, odnosno koje jezičke kompetencije treba da steknu, to je prilikom procene znanja bunjevačkog jezika na B1 nivou vrlo važno obratiti pažnju na ukupno pet segmenata.
Pod tim se misli na prvo mesto na domet, odnosno na to u kojoj meri kandidat ima bogat rečnički fond, zatim na preciznost u govoru, odnosno na tačnost, kao i na fluentnost, to jest tečnost govora. Još se posmatra interakcija, odnosno u kojoj meri kandidat može na ovom nivou znanja da stupi u interakciju sa izvornim govornicima bunjevačkog jezika i na koji način povezuje sva znanja. Nakon što se sve te jezičke kompetencije procene, biće utvrđeno i da li je neko zaista savladao kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou i stekao znanje koje odgovara nižem srednjem nivou prema pravilima pomenutog jezičkog standarda.
1. Domet
Smatra se da osoba koja završi edukaciju na nižem srednjem nivou ima mnogo bogatiji rečnički fond nego neko ko je savladao A 1 i A 2 nivo prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike.
U tom smislu svako ko završi kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou i stekne dovoljno znanja će moći da izrazi svoje mišljenje, kako pisanim, tako i usmenim putem o temama za koje se smatra da su često u upotrebi generalno koje su kandidatu bliske. Pod tim se misli na izražavanje mišljenja o svakodnevnom životu i slobodnim aktivnostima zare zatim o školovanju ili poslu, kao i o hobijima, ali isto tako i o društvenim temama koje su u datom trenutku aktuelne i koje su kandidatu bliske.
2. Tačnost ili preciznost
Očekuje se da kandidat koji bude završio kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou istekao znanja koja su predviđena aktuelnim nastavnim programom mnogo ređe pravi pauze u govoru i mnogo manje greši nego neko ko ima A 1 ili A 2 nivo znanja. U većini slučajeva osoba koja ima niži srednji nivo znanja koristi one rečenične konstrukcije koje se smatraju jednostavnijim, a greške se ređe događaju.
3. Tečnost govora
Ako je tema o kojoj kandidat izražava svoje mišljenje ili stav njemu bliska i smatra se uobičajenom, ne očekuje se da pravi neke naročito dugačke pauze.
Ipak, očekuje se da i dalje u rečeničnim konstrukcijama pravi greške, ali se one ne mogu smatrati dovoljno ozbiljnim da naruše kvalitet razgovora, a što se pauza u govoru tiče, osoba koja završi kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou i stekne niži srednji nivo znanja će praviti pauze ali samo dotle dok se ne bude setila odgovarajuće reči ili izraza, kako bi mogla da kaže ono što želi na odgovarajući način.
4. Stepen interakcije
Samo ukoliko je tema kandidatu bliska i ukoliko je sa njom imao dodira će ostvariti prilično visok stepen interakcije na ovom nivou znanja.
Međutim, u razgovoru vrlo često osoba koje ja bude uspešno završila kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou istekla znanje koje tom nivou prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike odgovaraće neretko pitati sagovornika da ponovi ono što je rekao, kako bi kandidat bio potpuno siguran da je sagovornika dobro razumeo. U tom smislu je vrlo važno da izvrni govornik bunjevačkog jezika bude svestan da je u pitanju stranac, koji nema tako visok nivo znanja jezika, pa će biti potrebno da mu pomogne i to tako što se precizno izražava, koristi jednostavnije reči i izraze koje se smatraju uobičajenim, te ne govori mnogo brzo.
5. Povezanost
Mahom one elemente koji su kraći i jednostavniji osoba koja ima niži srednji nivo znanja može bez ikakvih problema da povezuje, a sa ciljem kreiranja nešto dužih rečenica. Koristi brojne veznike, ali sada govorimo o nešto većem broju veznika nego kada je u pitanju osoba čiji nivo znanja odgovara A 1 ili A 2 nivou u skladu sa pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike.
Šta još podrazumeva bunjevački jezik na B1 nivou po CEFR-u?
Da bi se bolje razumelo koja znanja nude kursevi bunjevačkog jezika na B1 nivou, treba se imati u vidu i to da Zajednički evropski referentni okvir za jezike taj nivo svrstava u prvi među srednjim nivoima znanja. U tom smislu osoba koja bude uspešno savladala edukaciju na tom nivou može da se jasno prilično izrazi o temama sa kojima je upoznata pre toga i koje se smatraju bliskim. Razume uglavnom neke jednostavnije reči izraze, ako na primer prati neko predavanje ili razgovor, s tim što je vrlo važno da sve iskazano bude prilično jednostavno i što je moguće preciznije.
Da bi da neko ko bude uspešno završio kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou razumeš štampani materijal, ali i audio materijal koji čuje na nekoj radio stanici, odnosno video materijal sa televizije, ali sve to pod uslovom da je govor precizan i čist, odnosno da se ne govori nerazgovetno i brzo. Dakle, ako neko govori sporije i preciznije, tom prilikom koristi uobičajene reči i izraze, prilično izvesno da će osoba koja ima niži srednji nivo znanja prema pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike sve to moći bez ikakvih problema da razume.
Takođe, može da izrazi osećanja o određenoj situaciji, ali i mišljenje, te da pročita tekstove koji su čak i duži, pa da u njima pronađe informaciju koju traži. Iako možda neće razumeti celokupan tekst na bunjevačkom jeziku, moći će da pronađe ono što je potrebno.
Može da prati i filmove bez titla, ali samo ako glumci govore replike relativno sporo i razgovetno, s tim da možda neće razumeti svaku reč, ali bi trebalo svakako da suštinu iskazanog razume.
Generalno govoreći osoba koja uspešno završi kurs bunjevačkog jezika na B1 nivou bez ikakvih problema može da stupi u interakciju sa izvornim govornicima tog jezika. Primera radi mogu da iskažu svoje stavove o određenom problemu ili temi, ali i da zatraže mišljenje od izvornog govornika bunjevačkog jezika i da ga razumeju, ali pod pretpostavkom da je to tema koja je relativno bliska kandidatu. Može naravno da se snađe u svakodnevnim situacijama, ali i u situacijama koje se odnose na njegovo školovanje i poslovanje, u smislu da bez ikakvih problema od izvornih govornika bunjevačkog jezika može da zatraži informaciju o tome u kom pravcu treba da ide ili na primer gde se nešto nalazi, to jest kako do tog mesta da stigne i da razume ono što čuje.
U razgovoru sa izvornim govornicima će bez ikakvih problema izraziti svoje mišljenje i stav o temi koja mu je bliska i koja se smatra uobičajenom, a može se desiti da ako je razgovor o temi sa kojom kandidat nije pre toga upoznat, da zamoli sagovornika da određene reči ili izraze ponovi, kako bi bolje razumeo šta je želeo da kaže.
Pored svega toga, kursevi bunjevačkog jezika na B1 nivou omogućuju polaznicima i da izraze svoj stav o pročitanoj knjizi na primer ili odgledanom filmu, i to tako što će prepričati delo i navesti svoje mišljenje o njemu.
Na nižem srednjem nivou se može reći da kandidat poznaje gramatička pravila, pa se u tom smislu greške mogu javiti i to najčešće onda kada kandidat koristi rečenične konstrukcije koje se smatraju složenijima. Ipak, ne bi trebalo da te greške utiču na tok razgovora ili izlaganja, a posebno ako su sagovornici svesni na kom nivou kandidat ima znanje bunjevačkog jezika. Pauze u govoru kandidat i dalje pravi, ali se ne može reći da one imaju značajan uticaj na tok razgovora, prosto zato što pauze osoba čini nivo znanja odgovara nižem srednjem nivou pravi samo da bi se setila odgovarajuće reči ili izraza,a sve sa ciljem što je moguće preciznije izražavanja.
