Kurs norveškog - Norveški jezik za strance
Ispiti provere znanja norveškog jezika kao stranog su namenjeni svima onima koji žele da nastave školovanje u ovoj zemlji, kao i onima koji zbog apliciranje za zaposlenje u Norveškoj imaju potrebu da poseduju sertifikat o nivou poznavanja jezika.
Iako je sistem provere usklađen sa pravilima CEFR - a (The Common European Framework of Reference for Languages), odnosno Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike, ispiti za proveru znanja ovog jezika koji su namenjeni strancima se vrše za samo sledeće nivoe : A 1, A 2, B 1, B 2 i C 1, koji je ujedno i najviši stepen znanja jezika za koje strani državljani mogu da imaju sertifikat.
Svi testovi, osim testova za najviši nivo znanja se organizuju dva puta u toku godine i neophodno je da kandidati blagovremeno kontaktiraju ovlašćene test centre kako bi saznali sledeći termin ispita i kako bi na vreme izvršili prijavu i sve neophodne formalnosti.
Polaganje jednog od ispita za proveru znanja norveškog jezika, a osim Norskprøve A 1 ispita, su namenjeni kandidatima kojima norveški nije maternji jezik, a koji za potrebe školovanja i zaposlenja u ovoj zemlji ili iz bilo kog drugog razloga imaju potrebu za međunarodno priznatim sertifikatom o nivou znanja ovog jezika.
Trebalo bi imati na umu da se mnogi kandidati vrlo često zbunjuju oko provere znanja norveškog jezika. Razlog za to jeste što od nedavno došlo do izvesnih izmena u sistemu sertifikata, kao i u njihovim nazivima. Ali da počnemo od početka... Svi testovi u ovoj zemlji koji služe za proveru znanja jezika se nazivaju Norsk språktest, a u okviru njih postoje Språkprøven i Bergenstesten testovi. Zatim, u okviru Språkprøven postoje sadašnji Norskprøve A 1 - A 2, koji je ranije nosio naziv Norskprøve 2, kao i Norskprøve A 2 - B 1, koji se ranije nazivao Norskprøve 3. Bergenstesten je zapravo Test i norsk – høyere nivå, a kako je najavljeno krajem 2015. godine bi trebalo da i prva grupa testova, odnosno Språkprøven treba da započne i sertifikaciju za B 2 nivo poznavanja norveškog za strance.
Koji sve nivoi ispita za norveški kao strani jezik postoje
Iako je poznavanje norveškog jezika za strance u skladu sa pravilima Zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike, za proveru znanja koji su predmet sertifikacije postoje tri ispita.
Prvi Norskprøve test podrazumeva proveru za A 1 i A 2 nivo, dok je drugi Norskprøve test namenjen proveri znanja za A 2 odnosno B 1 nivo i na kraju, Bergenstesten koji podrazumeva proveru znanja na nivoima B 2 i C 1, koji je, trenutno i najviši nivo poznavanja norveškog jezika za strance.
Kako izgleda ispit o proveri norveškog kao stranog jezika
U okviru svakog ispita se proveraju uobičajene oblasti i to : Slušanje, Čitanje, Pisanje i Konverzacija.
Satnica za proveru prve dve oblasti je ista i to Slušanje - 30 minuta i Čitanje - 75 minuta. Provera oblasti Pisanja traje od 60 do 90 minuta, a u zavisnosti od nivoa provere, dok poslednji deo provere traje između 20 i 30 minuta.
1. Norskprøve A 1 test - ekvivalent A 1 nivou po CEFR - u
Ovaj test je specifičan, jer je njegova osnovna svrha da omogući kandidatima da otkriju da li su savladali osnovna znanja norveškog jezika, stim da se po uspešno položenom ispitu ne izdaje sertifikat, već je to samo znak kandidatu da može da nastavi dalje.
Norskprøve 1 test je redovan test u školama širom Norveške, ali nije predmet sertifikacije za strane državljane, mada smo ga ipak naveli jer može da posluži za procenu osnovnog znanja jezika.
2. Norskprøve A 1 - A 2
Kada kandidat polaže ispit za sticanje ovog sertifikata, trebalo bi da u osnovi zna da piše, čita i razume pročitano, sluša i razume šta je čuo, te da zna da govori o temama koje su mu bliske. Uzevši u obzir da su ovo početni nivo znanja jezika, sasvim je za očekivati i greške, ali se od kandidata očekuje dovoljno poznavanje vokabulara da može da vodi razgovor o nekim opštim temama. Trebalo bi i da poseduje osnovna znanja o gramatičkim pravilima, iako se ipak od njega očekuju greške.
Na osnovu ocenjivanja svake pojedinačne oblasti provere ovlašćeni ispitivači donose odluku da li je poznavanje jezika određenog kandidata na nivou A 1 ili na nivou A 2. Treba imati na umu da sticanjem međunarodno priznatog sertifikata o poznavanju A 2 nivoa norveškog jezika, kandidat ima mogućnost da aplicira za dozvolu boravka u ovoj zemlji.
3. Norskprøve A 2 - B 1
U okviru ovog testa se proveravaju znanja kandidata koja odgovaraju na A 2 ili B 1 nivou po CEFR - u, a provera se takođe vrši u okviru četiri oblasti. Od kandidata se očekuje da zna da izrazi svoje mišljenje o određenoj temi na jednostavniji način, te da ga argumentuje. Takođe, trebalo bi da zna da koristi i složenije veznike i fraze, kao i da prilično dobro poznaje gramatičke kategorije i gramatička pravila.
U okviru provere usmenog dela se od kandidata očekuje da može nesmetano da razgovara o temama koje su mu bliske, kao i o opštim temama, te da može potpuno samostalno da izrazi svoje planove, misli i želje. Očekuje se da kandidat tokom konverzacije pravi pauze, ali one ne bi trebalo da utiču na razumljivost njegovog izlaganja i kvalitet samog razgovora. Vrlo je važan podatak da je uspešno polaganje ovog testa, te sticanje međunarodno priznatog sertifikata vrlo bitan uslov za posao u ovoj zemlji, jer je upravo posedovanje ovog setifikata jedan od uslova za konkurisanje za mnoge radne pozicije u Norveškoj.
4. Bergensteste - ekvivalent B 2 i C 1 nivoima po CEFR - u
Ovaj ispit je namenjen kandidatima koji poseduju napredna znanja norveškog jezika i nastao je u saradnji Univerziteta Bergen i Folkeuniversitet - a. Sastoji se iz dva dela i to pismenog i usmenog dela, koji se održavaju potpuno nezavisno jedan od drugog i to tri puta godišnje.
Pismeni deo je namenjen svima onima kojima norveški jezik nije maternji, a koji žele da nastave studije na nekom od norveških univerziteta ili, pak za kandidate koji zbog potreba posla treba da poseduju sertifikat o poznavanju naprednog nivoa norveškog jezika. Usmeni deo ispita je prvenstveno namenjen stranim državljanima koji se zapošljavaju u oblasti zdravstva u ovoj zemlji i neophodno je da poseduju sertifikat o visokom stepenu znanja norveškog jezika.
U osnovi, smatra se da ukoliko kandidat uspešno položi ovaj test, to znači da su njegova znanja norveškog jezika ista kao i znanja koja stiču osobe nakon završetka srednje škole, a kojima je norveški jezik maternji.
Kako ovaj ispit podrazumeva naprednija znanja jezika, to je i ispit u tom smislu kompleksniji, pa se od kandidata, između ostalog očekuje da : je upoznat sa pravilima pisanja eseja i referata na zadatu temu, razume osobu koja je izvorni govornik norveškog jezika ukoliko govori normalnim ritmom, te da je sposoban da samostalno započne konverzaciju na širok spektar tema kao i da postavlja pitanja sagovorniku i daje odgovore na pitanja koja su njemu postavljena i slično.
Šta još treba da znate o ispitima za proveru znanja norveškog kao stranog jezika
Kako je ovaj jezik relativno retko u upotrebi, barem u našoj zemlji svakako se preporučuje pohađanje pripremne nastave, odnosno kurseva norveškog jezika. Takođe i ne treba zaboraviti da je potražnja za polaganjem ispita o proveri znanja norveškog jezika prilično velika, pa je svakako neophodno na vreme se raspitati o sledećem terminu polaganja, uzevši u obzir da se ispiti održavaju dva, odnosno tri puta u godinu dana.
Ukoliko kandidat želi da sam izvrši procenu znanja ovog jezika, postoje dve skale. Prva je određena za A 1 i A 2 nivo znanja jezika, dok je druga za nivo A 2 do B 1. Što se pismenog dela tiče, ukoliko na sledećih 10 pitanja imate barem 7 odgovora sa " da ", Vaše znanje odgovara nivou A 2 ili B 1, dok ukoliko imate manje od 7 odgovora sa " da ", onda Vaše znanje odgovara nivou A 1 ili A 2. Isti sistem " bodovanja " se odnosi i na procenu poznavanja jezika u okviru usmenog dela.
Pitanja za samoprocenu pismenog poznavanja ovog jezika su:
- Mogu da čitam i razumem jednostavna objašnjenja ?
- Mogu da samostalno napišem jednostavnu poruku ?
- Mogu da napišem jednostavan tekst o onome što planiram ili želim ?
- Mogu da opišem sliku koju gledam ?
- Mogu da napišem jednostavan tekst o nekom svom iskustvu ?
- Mogu da napišem šta vliim i ne vliim ?
- Mogu da sastavim rečenicu korišćenjem jednostavnih veznika, poput : i, ali, zato i sličnih ?
- Mogu da napišem jednostavan tekst u kome poredim dve stvari ?
- Mogu da napišem jednostavan tekst o određenoj temi koja mi je relativno bliska?
- Mogu da napišem jednostavan tekst u kome ću da izrazim svoje mišljenje o nečemu?
Pitanja za samoprocenu usmenog poznavanja norveškog jezika za strance su:
- Mogu jednostavno da govorim o dve stvari i da ih upoređujem ?
- Mogu da slušam i razumem jednostavnija objašnjenja ?
- Mogu da opišem sliku koju gledam ?
- Mogu da odgovorim na pitanja koja su vezana za neku opštu temu koja mi je bliska ?
- Mogu da postavim pitanja koja su vezana za neku opštu temu ?
- Mogu da pričam o nekom svom iskustvu ?
- Mogu da pričam o onome što planiram i želim da uradim ?
- Mogu da pričam o onome što vliim i što ne vliim ?
- Mogu da izrazim svoje mišljenje o nečemu što mi je poznato ?
- Mogu da ispričam ono što sam čuo o nekom događaju ili iskustvu neke druge osobe ?
Ova samoprocena, naravno nije u potpunosti pouzdan način da saznate kom nivou poznavanja norveškog odgovara Vaše znanje, ali je svakako korisna.
Spisak gradova za kurs i obuku za norveski jezik za strance
- Ada
- Aleksandrovac
- Aleksinac
- Apatin
- Aranđelovac
- Arilje
- Babušnica
- Bač
- Bačka Palanka
- Bačka Topola
- Bački Petrovac
- Bajina Bašta
- Barajevo
- Batočina
- Bečej
- Bela Crkva
- Bela Palanka
- Beočin
- Beograd
- Blace
- Bogatić
- Bojnik
- Boljevac
- Bor
- Bosilegrad
- Brus
- Bujanovac
- Čačak
- Čajetina
- Ćićevac
- Čoka
- Čukarica
- Ćuprija
- Despotovac
- Dimitrovgrad
- Doljevac
- Donji Milanovac
- Gadžin Han
- Golubovac
- Gornji Milanovac
- Grocka
- Inđija
- Irig
- Ivanjica
- Jagodina
- Kanjiža
- Kikinda
- Kladovo
- Knić
- Knjaževac
- Koceljeva
- Kosjerić
- Kostolac
- Kovačica
- Kovin
- Kragujevac
- Kraljevo
- Krupanj
- Kruševac
- Kučevo
- Kula
- Kuršumlija
- Lazarevac
- Lebane
- Leskovac
- Ljig
- Ljubovija
- Loznica
- Lučani
- Majdanpek
- Mali Iđoš
- Mali Zvornik
- Malo Crnište
- Medveđa
- Merošina
- Mionica
- Mladenovac
- Negotin
- Niš
- Nova Crnja
- Nova Varoš
- Novi Bečej
- Novi Beograd
- Novi Knjaževac
- Novi Pazar
- Novi Sad
- Obrenovac
- Odžaci
- Opovo
- Osečina
- Padina
- Palić
- Palilula
- Pančevo
- Paraćin
- Pećinci
- Pelagičevo
- Petrovac na Mlavi
- Pirot
- Plandište
- Podunavci
- Požarevac
- Požega
- Preševo
- Priboj
- Prijepolje
- Prokuplje
- Rača
- Rakovica
- Raška
- Ražanj
- Rekovac
- Rožaje
- Ruma
- Šabac
- Savski Venac
- Sečanj
- Senta
- Šid
- Sjenica
- Smederevo
- Smederevska Palanka
- Soko Banja
- Sombor
- Sopot
- Srbobran
- Sremska Mitrovica
- Sremski Karlovci
- Stara Pazova
- Stari grad
- Subotica
- Surdulica
- Surdulica
- Surčin
- Svrljig
- Temerin
- Titel
- Topola
- Trgovište
- Trstenik
- Ub
- Užice
- Valjevo
- Varvarin
- Velika Plana
- Veliko Gradište
- Vladičin Han
- Vladimirci
- Vlasotince
- Voždovac
- Vračar
- Vranje
- Vrbas
- Vrnjačka Banja
- Vršac
- Žabalj
- Žabari
- Žagubica
- Žitište
- Žitorađa
- Zaječar
- Zemun
- Zrenjanin
- Zvezdara
- Banovo Brdo