Učenje finskog jezika i njegovo poreklo
Jezik koji pripada porodici uralskih jezika, odnosno jezičkoj grani ugro - finskih koristi oko 5,4 miliona ljudi u svetu. Primarno se finski jezik govori na teritoriji Finske i Švedske, odnosno u delovima Norveške i Rusije. Čak 92 procenata stanovnika Finske se koriste ovim jezikom.
Jedan je od zvaničnih službenih jezika Evropske unije, a priznat je i kao manjinski jezik u Švedskoj i u delovima Rusije.
Zvanično pismo je latinica, koja je modifikovana i poznata kao finski alfabet. Istraživački institut za jezike Finske i to Odeljenje za planiranje jezika je telo koje se bavi regulacijom jezičke norme finskog jezika.
Često se može čuti da je finski jezik jedan od izuzetno teških za savladavanje, a pretpostavlja se da je razlog za to činjenica da taj jezik zapravo nema mnogo jezika koji su mu bliski. Jedan od najbližih mu je estonski jezik, kao i karelijski jezik.
Padežni sistem finskog jezika je i više nego kompleksan, uzevši u obzir da u njemu postoji čak 15 padeža. Samim tim predlozi se u finskom jeziku gotovo ne koriste. Uz to, u pitanju je jezik koji je izuzetno bogat i dugim i kratkim vokalima. Baš iz tog razloga se smatra izuzetno melodičnim.
Imenice u finskom jeziku nemaju član ni rod.
Ne samo da u novije vreme beleži brojne pozajmljenice iz engleskog jezika, nego i generalno se u finskom jeziku sreću mnoge pozajmljene reči iz nemačkog i švedskog. Većina tih reči, iako su pozajmljene su se prilagodile finskom jeziku, pa je samim tim prilično teško da budu prepoznate.
Biskup koji je živeo tokom 16. veka po imenu Mikael Agrikola zaslužan je za prvu standardizaciju finskog jezika u pisanom obliku. On se tom prilikom rukovodio pravilima koja važe u latinskom jeziku, odnosno u nemačkom i u švedskom jeziku. Upravo od tog trenutka nastaje pisana književnost finskog jezika.
Godine 1548. je objavljen i prevod Novog zaveta koji je načinio Mikael Agrikola. Interesantno je pomenuti da je prilikom prevođenja ovaj biskup koristio neke reči koje je samostalno stvorio. Od svih reči koje se mogu sresti u tom prevodu Novog zaveta, danas se u upotrebi nalazi njih tek oko 60 procenata.
U periodu od 13 - og do kraja 19 - og veka je postojalo Švedsko kraljevstvo, a njegova istočna provincija bila je Finska. Uprkos tome što su Finci smatrani elitnim slovom naroda, švedski jezik je bio zvaničan, ali su se oni svojski trudili da dobiju pravo da i finski jezik bude takođe zvaničan.
Međutim, tek nakon završetka Švedsko - ruskog rata 1809. godine, kada Finska postaje deo Autonomnog velikog vojvodstva i pripaja se Rusiji, finski jezik postaje zvaničan uz švedski.
Iako je proglasila nezavisnost nakon izbijanja Oktobarske revolucije 6. decembra 1917. godine, tek 4. januara naredne godine je zvanično novoformirana sovjetska vlast priznala nezavisnost Finske.
Što se tiče gramatike finskog jezika, ona važi za prilično kompleksnu. Pismo je fonetsko i u velikoj meri podseća na srpski jezik, prosto zato što svaki glas ima po jedno slovo.
S obzirom na to da su glasovi u finskom jeziku uglavnom dugi i kratki, to je vrlo važno prilikom učenja savladati razlikovanje u izgovoru, jednostavno zato što ta razlika dovodi do različitog značenja reči.
Samoglasnici se dele u tri grupe i to zadnji i prednji, odnosno srednji samoglasnici.
U finskom jeziku ima prilično mnogo jednoglasnika i dvoglasnika, odnosno monoftonga i diftonga.
Mada finski jezik slovi za vrlo kompleksan za učenje, zahvaljujući činjenici da Škola stranih jezika Akademije Oxford angažuje profesore sa adekvatnim iskustvom, to se može pohvaliti činjenicom da su kursevi finskog jezika koncipirati tako da maksimalno olakšavaju polaznicima sticanje znanja.
Samim tim što Zajednički evropski referentni okvir za jezike ili CEFR (The Common European Framework of Reference for Languages) propisuje organizaciju nastave na ukupno šest nivoa, to znači da kandidati koji nisu ranije imali prilike da uče ovaj jezik treba da pohađaju edukaciju na A1 nivou, uzevši u obzir da se on karakteriše kao osnovni ili početni. Pošto savladaju taj nivo, trebalo bi kurs finskog jezika da pohađaju na višem osnovnom ili višem početnom, koji nosi oznaku A2 prema pravilima pomenutog standarda.
Kako navodi Zajednički evropski referentni okvir za jezike, kursevi finskog se zatim organizuju na nižem i višem srednjem nivou, odnosno na nižem i višem naprednom nivou, a koji redom nose oznake B1, B2, C1 i C2. Osoba kojoj finski jezik nije maternji može učiti jezik do višeg naprednog nivoa, koji se smatra najvišim nivoom znanja za bilo kog stranca.
Ističemo i to da Škola stranih jezika Akademije Oxford, budući da poseduje sve relevantne dozvole za organizaciju nastave finskog jezika, svakom kandidatu po završetku edukacije na određenom nivou izdaje sertifikat. Ukoliko kandidat ima otvoren radni dosije pri ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje, ima i pravo da od nadležnih u okviru te službe zahteva upis sertifikata u njegov radni dosije, a shodno trenutno aktuelnim pravilima. Isto tako se podrazumeva da sertifikat o poznavanju finskog jezika na određenom nivou, koji će izdati Škola stranih jezika Akademije Oxford, svaki kandidat ima pravo da koristi kao potpuno relevantan dokaz o nivou znanja konkretnog jezika.
Pored toga što se organizuju opšti kursevi finskog jezika, zainteresovanima su na raspolaganju i ubrzani kursevi finskog jezika, zatim škola, kursevi finskog jezika za decu, te online kursevi finskog jezika, specijalizovani (stručni) kursevi finskog jezika i mnoge druge vrste edukacija.
Od svakog fizičkog lica koje želi da uči ovaj jezik ili da nadogradi postojeća znanja zahteva se da izvrši prijavljivanje u skladu sa pravilima Škole stranih jezika Akademije Oxford. Praktično govoreći, kandidat bi trebalo da dostavi osnovne informacije o sebi ili na mejl adresu ili da se prijavi direktno u prostorijama poslovnica Škole stranih jezika Akademije Oxford koju izabere, odnosno putem telefona. Za prijavljivanje je sasvim dovoljno da navede datum svog rođenja, odnosno broj telefona, uz ime i prezime naravno.
Svaki prijavljeni kandidat će zatim saznati koja dokumenta bi trebalo da dostavi u trenutku kada bude bio vršen zvaničan upis. Isto tako će ga nadležni u konkretnom predstavništvu Škole stranih jezika Akademije Oxford obavestiti i o tome da je njegovo lično prisustvo neophodno u trenutku kada bude bilo vršeno upisivanje.
S obzirom na to da se nastava za fizička lica organizuje i u okviru grupne i u okviru individualne, a da u oba slučaja ova obrazovna institucija omogućuje zainteresovanima da nastavu pohađaju uživo ili onlajn, to je vrlo važno da svako od njih bude upoznat sa ovim podacima i da se između ponuđenih mogućnosti odluči.
Kandidati kojima najviše odgovara rad u grupi bi trebalo da imaju na umu i to da Škola stranih jezika Akademije Oxford omogućuje svakome od njih da kurs finskog jezika pohađa ili u okviru male grupe ili mikro, odnosno grupe 6 +, koja važi za standardnu. Da ne bude zabune, ističemo da su pravila organizacije potpuno ista za sve tri vrste grupa, ali se razlikuje broj osoba koje u tom slučaju treba da pohađaju časove.
Konkretno, kada je reč o maloj grupi, ona podrazumeva prisustvo od četvoro ili petoro ljudi. Mikro grupa se odnosi na dvoje ili troje polaznika, a standardna ili grupa 6 + podrazumeva da će se kurs finskog jezika organizovati za najmanje šestoro polaznika, s tim što Škola stranih jezika Akademije Oxford podrazumeva da ih najviše desetoro sme biti prisutno za vreme trajanja časova u tom slučaju.
Vrlo je važno da svi koji su zainteresovani znaju i to da se prijavljivanje minimalnog broja kandidata navodi kao uslov za organizaciju nastave u grupi. Zapravo, sve dok se to ne bude dogodilo, ova obrazovna institucija ne može da obavesti polaznike o tome kog datuma će početi grupni kurs finskog jezika, odnosno kako će biti raspoređeno predviđenih 64 školska časa, te u kojim terminima će nastavu pohađati, jer o svemu tome odlučuje ovlašćeno lice predstavništva Škole stranih jezika Akademije Oxford, u kome se bude prijavio minimalan broj kandidata potrebnih za formiranje mikro, male ili grupe poznate kao 6 +, to jest standardne. Jedino će imati priliku da u trenutku prijavljivanja i upisa saznaju koliko je časova obuhvaćeno nastavnim fondom i da će grupni kursevi finskog jezika da traju ukupno četiri meseca.
Posle prijavljivanja minimalnog broja kandidata i formiranja grupe, koordinator za nastavu tog predstavništva Škole stranih jezika Akademije Oxford definiše već pomenute detalje i o njima obaveštava svakog pojedinačnog polaznika. Posebno se ističe da se promene kod nastave za grupu ne dozvoljavaju.
Naravno da postoji mogućnost pohađanja i nastave znane kao jedan na jedan ili individualne.
Dozvoljeno je u tom slučaju svakom pojedinačnom kandidatu da kurs finskog jezika pohađa praktično onako kako mu najviše odgovara. Stvar je u tome da se koordinator za nastavu konkretnog predstavništva Škole stranih jezika Akademije Oxford, u kome je izvršeno prijavljivanje i zvanično upisivanje tog polaznika, odnosno profesor i kandidat lično o svemu dogovaraju. Jedino što je unaona predefinisano jeste da se 25 dvočasa nalaze u nastavnom fondu. A to kada će početi individualni kurs finskog jezika i u kojim će terminima taj polaznik da pohađa časove, odnosno kako će 25 dvočasa u konkretnom slučaju da bude raspoređeno, to jest koliko će nastava poznata kao jedan na jedan da traje, definisaće upravo taj polaznik sa nadležnima u izabranoj poslovnici navedene obrazovne institucije.
Svakako je važno napomenuti i to da i grupni i individualni tip edukacije mogu biti organizovani na dva načina, te se nameće da kandidat treba da izabere da li mu više odgovara učenje na daljinu ili nastava koja se organizuje uživo.
Ukoliko izabere prvu ponuđenu varijantu kandidat treba da samostalno odluči sa koje lokacije će da pohađa izabrani kurs finskog jezika. Međutim, da bi edukacija bilo organizovana u skladu sa pravilima Škole stranih jezika Akademije Oxford neophodno je da veza sa internetom u tom prostoru bude kvalitetna, sa čime će naravno svaki pojedinačni polaznik da bude upoznat.
Dobiće svaki prijavljeni kandidati informaciju o tome koje karakteristike neizostavno treba da ima računar preko koga će da pohađa nastavu online, a nadležni u konkretnoj poslovnici Škole stranih jezika Akademije Oxford će svakoga od njih informisati i o tome kako treba da pristupi instalaciji programa, preko koga će online kurs finskog jezika da prati. U tome mu može pomoći i tehnička podrška koja postoji u svakoj poslovnici, s tim što kandidati tim stručnjacima imaju pravo da se obrate i ako na neki problem naiđu generalno dok nastavu budu pratili na daljinu.
Takođe se prijavljeni kandidati mogu odlučiti i za opciju da individualni ili grupni kurs finskog jezika pohađaju uživo. Uzevši u obzir da se na više od 40 lokacija na teritoriji Srbije nalaze predstavništva Škole stranih jezika Akademije Oxford, a da se u svakome od njih organizuje nastava na standardni način ili uživo, to znači da bi kandidati koji su zainteresovani za tu opciju trebalo jednostavno samo da izaberu među svim tim lokacijama onu, na kojoj im najviše odgovara nastavu uživo da prate.
U zavisnosti od zahteva klijenata, Škola stranih jezika Akademije Oxford može da organizuje i korporativni kurs finskog jezika. Neophodno je u tom slučaju da se vlasnik nekog preduzeća koje je zainteresovano, odnosno ovlašćeno lice dogovori sa predstavnikom bilo koje poslovnica ove obrazovne institucije o svim detaljima, ali i da se usaglase oko toga na kojoj lokaciji će korporativni vid nastave da bude organizovan.
Da pojasnimo, samo kada su u pitanju korporativni kursevi finskog jezika će Škola stranih jezika Akademije Oxford da dozvoli promenu mesta održavanja nastave. U tom slučaju je neophodno da se klijent sa ovim zahtevom obrati nadležnima i da se informiše o tome kako treba izabrani prostor da bude opremljen, odnosno koje karakteristike mora da zadovolji, da bi institucija organizatora dozvolila da zaposleni na svom radnom mestu nastavu pohađaju.
Sledeće oko čega se moraju dogovoriti klijent i organizator, to jest predstavnik zainteresovane kompanije i jedne od poslovnica Škole stranih jezika Akademije Oxford jeste datum početka korporativne nastave. Pored svega toga, njihova je obaveza da zajedno definišu i u kojim će terminima taj broj radnika konkretne kompanije da pohađaju časove i na koji način će da bude u tom slučaju raspoređen predviđeni nastavni fond, pa to automatski znači da su one dogovaraju i o trajanju korporativnog vida edukacije. O svim tim detaljima na propisani način zatim obaveštavaju zaposlene.
