ICDL Digital Student - Računarstvo
Modul 1 Računarstvo i kodiranje
U okviru programa Računarstvo i kodiranje je predviđeno da kandidati pohađaju samo jedan modul i to ICDL Digital student modul Računarstvo i on se odnosi na upoznavanje kandidata sa osnovnim principima kodiranja, a što je vrlo važno kako bi razvili takozvano računarsko razmišljanje i mogli da potpuno samostalno kodiraju neke jednostavnije računarske programe. Na taj način će oni u velikoj meri da potpuno samostalno pišu algoritme, zatim da ih testiraju i i po potrebi modifikuju.
Pored toga što će se upoznati i sa ključnim konceptima računarstva, odnosno principa kodiranja, svi koji budu pohađali ICDL Digital student modul Računarstvo će se upoznati i sa različitim metodama računarskog razmišljanja, a primarno sa algoritmima i postupkom analize problema.
Sa osnovama kodiranja će se naravno upoznati svako tokom ovog dela edukacije, a biće upoznat i sa različitim tipovima podataka i njihovim karakteristikama, odnosno sa varijablama i načinima njihovog korišćenja u oblasti računarstva.
Pored toga, naučiće i kako da izrađuju neke jednostavnije računarske programe uz pomoć koda, a saznaće i na koji način mogu da pokrenu konkretni računarski program, te zatim i da ga u skladu sa pravilima testiraju i da koriste opciju „Deubug“, a naučiće i šta je potrebno da učine da bi konkretni program pustili u rad.
Koji su ciljevi ICDL Digital student modula Računarstvo?
Kao glavni cilj koji ICDL Digital student modul Računarstvo navodi se upoznavanje kandidata sa osnovama kreiranja jednostavnih računarskih programa, odnosno generalno sa postupkom kodiranja. Predviđeno je da kandidati po završetku ovog dela edukacije nauče i kako u praksi funkcionišu tehnike računarskog razmišljanja, odnosno dekompozicija, zatim prepoznavanje uzoraka i apstrakcija, kao i algoritmi koji se koriste sa ciljem analize problema i kako generalno funkcioniše razvoj konkretnog rešenja.
Sem toga, svako ko bude završio ICDL Digital student modul Računarstvo će naučiti kako da piše algoritme za konkretni računarski program, potom kako da ih testira i ukoliko je potrebno, kako da ih modifikuje, to jest menja, a uz korišćenje pseudokoda i dijagrama toka, odnosno Flowcharts - .
Naravno da će tokom ovog dela edukacije kandidati biti upoznati i sa osnovnim principima koji su vezani za kodiranje, odnosno sa terminima koji se u toj oblasti koriste, kao i sa time zašto je važno da kod bude dobro struktuiran i adekvatno dokumentovan, te će im biti objašnjeno i kako se to sve odražava na konkretni računarski program.
Pored toga što će se upoznati sa varijablama i načinima njihovog korišćenja, kandidati u okviru ICDL Digital student modula Računarstvo će se upoznati i sa različitim vrstama podataka, odnosno sa logikom programa, te će biti takođe upoznati i sa različitim funkcijama koje imaju za cilj poboljšanje efikasnosti. Najpre će biti prezentovan pojam iteracije, zatim uslovne izjave, a kandidati će biti upoznati i sa funkcijama, odnosno komandama i događajima u konkretnom programu, te će nakon toga naučiti i kako se konkretni računarski program testira i kako u praksi funkcioniše „ Debug “ opcija konkretnog programa. Uz sve navedeno, ICDL Digital student modul Računarstvo će omogućiti zainteresovanima da se upoznaju sa proverom ispunjenosti svih zahteva pre nego što konkretni računarski program budu pustili u rad.
1. Termini u računarstvu
Ukupno je pet oblasti u okviru ovog dela ICDL Digital student modula Računarstvo, a prva se odnosi na predstavljanje termina koji se koriste u oblasti računarstva. Najpre će kandidati dobiti informacije o tome kako se definiše oblast računarstva, te šta podrazumeva takozvano računarsko razmišljanje. Posle toga će biti upoznati sa određenim termina, kao što su program, zatim kod, kojom prilikom će im biti objašnjeno i šta je izborni, a šta mašinski kod, te kada se koji od njih koristi i sa kojim ciljem.
Uz to će ICDL Digital student modul Računarstvo omogućiti kandidatima da se upoznaju i sa time šta tačno podrazumeva opis programa i šta treba da sadrže specifikacije, a nakon toga će biti upoznati sa različitim aktivnostima koje je potrebno primenjivati prilikom kreiranja bilo kog računarskog programa, što znači da će biti upoznati sa pojmom najpre analize, potom dizajna i generalno programiranja, te će saznati i kako u praktičnom smislu funkcioniše testiranje i na koji način se vrše modifikacije sa ciljem poboljšanja funkcija u okviru određenog računarskog programa.
Zatim će im biti objašnjeno i šta je takozvani prirodni jezik, a šta je formalni jezik i koje su osnovne razlike između njih.
2. Metode računarskog razmišljanja
Nakon što se upoznaju sa pojmom računarskog razmišljanja u prvom delu ICDL Digital student modula Računarstvo, u ovom delu će kandidatima biti objašnjeno kako u praksi funkcioniše analiziranje konkretnog problema, tako da će najpre biti upoznati sa onim metodama u računarskom razmišljanju koje se najčešće primenjuju u praksi, a što se odnosi kako na dekompoziciju i apstrakciju, tako isto i na prepoznavanje oblika i na algoritme. Odmah zatim će biti objašnjeno i kako se dekompozicija problema koristi sa ciljem razlaganja bilo podataka ili procesa, bilo onih problema koji se smatraju kompleksnim na manje delove, a da bi se što je moguće jednostavnije došlo do rešenja.
Na koji način je potrebno identifikovati obrasce koji su vezani za male, odnosno dekomponovane probleme, ali i kako se opcija apstrakcije koristi sa ciljem filtriranja onih detalja koji su nepotrebni prilikom analiziranja problema je takođe tema koju će obraditi modul, posle čega će kandidatima biti detaljno objašnjeno koju svrhu imaju algoritmi u okviru računarskog razmišljanja.
Biće reči i o pojmu sekvenca, koji se koristi u okviru programske konstrukcije, pa će u tom smislu ICDL Digital student modul Računarstvo ponuditi kandidatima objašnjenje o tome šta je sekvenciranje i kakvu ulogu ima taj proces u toku dizajniranja algoritama.
Koje su to metode koje se koriste prilikom problema reprezentacije, te kako se definiše pseudokod i kada se koristi, ali i šta je „ Flowcharts “ je takođe tema koja će biti obrađena, a odmah posle toga je predviđeno nastavnim programom da ICDL Digital student modul Računarstvo bude usmeren na prezentovanje Flowchart simbola. Tom prilikom će kandidatima biti objašnjeno i kako funkcioniše opcija pokreni, odnosno zaustavi, zatim ulaz - izlaz, te kako se koriste konektor, strelica i druge opcije.
Na koji način u praksi funkcioniše sekvenca operacija i to uz pomoć predstavljenih pseudokodova ili Flowcharts - a, odnosno kako se piše algoritam koji je upravo zasnovan bilo na pseudokodu, bilo na Flowchart - u su isto teme kojima će ICDL Digital student modul Računarstvo u ovom segmentu posvetiti pažnju.
S obzirom na to da nekad može doći do sekvence ili ishoda odluke koji su neispravni, to je vrlo važno izvršiti ispravke tih delova u algoritmu, što je tema koja će biti obrađena u okviru poslednjeg segmenta ovog dela edukacije.
3. Početak kodiranja
U uvodnom delu će kandidatima biti objašnjeno šta je zapravo kodiranje, odnosno koje su osnovne karakteristike struktuiranog i dokumentovanog koda, a da bi se smatralo da je to dobro učinjeno. Najpre će im biti objašnjeno kako opisno imenovanje utiče na dobro struktuirani i dokumentovani kod, a potom i kako se dodaju adekvatni komentari i kako u tom segmentu funkcioniše opcija uvlačenja, odnosno „ Indentation “.
Kandidati koji budu pohađali ICDL Digital student modul Računarstvo će u ovom delu biti upoznati i sa aritmetičkih funkcijama koje se smatraju osnovnim, a koje imaju za cilj izvršavanje proračuna u konkretnom računarskom programu, kao što su opcije plus, minus, podeljeno i puta, odnosno radnje sabiranja, oduizimanja, deljenja i množenja.
Rad sa kompleksnim izrazima je vrlo važan, tako da će kandidatima biti objašnjeno i prema kom principu se određuje prioritet operatora, odnosno kako se definiše redosled evaluacije, pa će u tom smislu dobiti adekvatne informacije o tome kako treba pravilno da koriste zagrade, da bi mogli da struktuiraju i neke složenije izraze.
Biće im objašnjeno i to šta se tačno podrazumeva pod pojmom parametar, kao i koja je svrha korišćenja parametara u konkretnom računarskom programu. Odmah zatim će im biti objašnjeno i kako se definiše komentar u okviru jedne programske konstrukcije, te sa kojim ciljem je potrebno navesti komentar u jednom računarskom programu i kako ih pravilno koristiti.
Šta su varijable u jednoj programskoj konstrukciji, odnosno sa kojim ciljem se one koriste u računarskom programu je još jedna tema koju će predstaviti ICDL Digital student modul Računarstvo. Najpre će kandidatima biti objašnjeno definicija varijabli, odnosno biće upoznati sa tim kako se jednoj varijabli dodeljuje vrednost. Naučiće i kako da koriste tačno određene nazive varijabli u okviru programa koji je namenjen tabelarnim kalkulacijama ili skladištenju vrednosti.
Posle toga je predviđeno da ICDL Digital student modul Računarstvo predstavi i različite tipove podataka koji se koriste u jednom računarskom programu, a što se odnosi kako na „ Character “, „Boolean “ i „Float “, tako isto i na „ Integer “.
Isto tako je predviđeno da budu kandidati upoznati i sa time kakvi su to agregirani tipovi podataka u jednom računarskom programu, ali i kako da podatke koje unese korisnik oni koriste, odnosno na koji način se izlazni podaci koriste za prikaz na ekranu u konkretnom računarskom programu.
4. Izrada korišćenjem koda
Na samom početku ovog dela ICDL Digital student modula Računarstvo će kandidatima biti objašnjeno šta su kodovi, odnosno kako se definiše logički teletest u okviru jednog programa, odnosno koja je svrha logičkog testiranja konkretnog računarskog programa. Biće zatim govora o brojnim logičkim izrazima koji se koriste sa ciljem generisanja bilo tačnih, bilo a netačnih vrednosti, a to su najpre izrazi and, or, not, zatim jednakosti i drugi.
Biće upoznati i sa korišćenjem „ Boolean “ logičkih izraza, kao što su =, >, =, <=, <>, !=, ==, AND, OR, NOT. A naučiće i na koji način se oni pravilno koriste u okviru konkretnog programa, te će im biti objašnjeno i šta su petlje, odnosno “ Loop ”, te koje sve vrste petlji postoje i kada se koja koristi.
U ovom delu će ICDL Digital student modul Računarstvo omogućiti polaznicima i da se upoznaju sa time kako se koristi iteracija, odnosno kako se koristi opcija „ Loopin “, a posle toga će naučiti i šta je „Inifinite loop “, odnosno beskonačna petlja, kao i šta je rekurzija i kada se koristi.
Saznaće i kako se koristi kada je potrebno izvršiti interakciju u vidu korišćenja opcija repeat, zatim for i while.
Šta tačno podrazumeva uslovna izjava u okviru jedne programske konstrukcije i koja je njena svrha, te kada se koristi uslovna izjava sa „ if “, zatim kada se koristi uslovna izjava sa „ else “, a kada sa „ then “.
Kako se definiše procedura i zbog čega je ona važna u jednom računarskom programu, ali i kako i kako se procedura piše i imenuje, je još jedna od tema koju će obraditi ICDL Digital student modul Računarstvo. Posle toga je predviđeno da kandidati budu upoznati sa pojmom funkcija, te da im bude objašnjeno koja je svrha korišćenja funkcije u programu, ali i kako mogu da je napišu i imenuju.
Šta tačno podrazumeva termin događaj u okviru jednog računarskog programa i koja je njegova svrha će saznati odmah zatim kandidati koji budu pohađali ICDL Digital student modul Računarstvo. Isto tako će u tom segmentu dobiti informacije i o tome šta je „ Event Handlers “, odnosno na koji način se opcija obrađivača događaja koristi, što znači da će se upoznati sa korišćenjem obrađivača događaja kroz unos putem tastature, odnosno kroz klik mišem ili dugmetom, a u tom delu će dobiti informacije i o korišćenju tajmera sa tim ciljem.
U završnom delu ove edukacije će se upoznati i sa generičkim funkcijama koje su dostupne, što znači da će naučiti da koristi opciju „ rendom “, „ math “ i „ time “ , a sve sa ciljem kreiranja željenog računarskog programa.
5. Testiranje, debagovanje i puštanje u rad
Vrlo je važno da posle kreiranja jednog računarskog programa kandidati budu upoznati i sa time kako je potrebno da ga testiraju, odnosno da provere sve njegove funkcije i da ga debaguju i naravno puste u rad, što su sve teme kojima će ICDL Digital student modul Računarstvo da se bavi u ovom delu edukacije.
Najpre će kandidati biti upoznati sa time sa kojim ciljem se mora koristiti testiranje, ali i šta podrazumeva opcija debagovanje, kao i kako ta funkcija može da pomogne otkrivanju grešaka i njihovom rešavanju, ali i koje vrste grešaka su najčešće u jednom računarskom programu će takođe saznati svakako bude pohađa ovaj deo ICDL Digital student modula Računarstvo. Tom prilikom će akcenat biti stavljen ne samo na sintaksičke greške, nego i na one koje se karakterišu kao logičke. Naravno da će kandidati saznati i kako mogu uopštene greške da isprave tom prilikom.
Zatim će biti reči o tome kako se pokreće program korak po korak, ali i kako se vrši identifikacija sintaksičkih i grešaka u programu, odnosno njihova popravka. Saznaće kandidati i da se u sintaksičke greške svrstava recimo nedostatak znakova interpunkcije ili netačan pravopis, posle čega će biti govora o logičkim greškama u konkretnom računarskom programu. Ne samo da će kandidati naučiti kako da identifikuju netačan tip podataka ili netačan Boolean izraz, što se svrstava u logičke greške u jednom računarskom programu, nego će saznati i kako mogu da ih isprave, a kako bi program bio spreman za puštanje u rad i za dalje korišćenje.
Nakon toga će saznati kako da korak po korak puste kreirane računarski program u rad. Najpre će ICDL Digital student modul Računarstvo omogućiti kandidatima da se upoznaju sa time kako u praktičnom smislu funkcioniše provera toga da li je konkretni računarski program u potpunosti usklađen sa zahtevima koji su navedeni u početnom opisu, a posle toga je predviđeno nastavnim programom ovog modula da kandidatima bude objašnjeno i kako se opisuje završen program, odnosno koja je uloga vrednosti i komunikacije u tom slučaju.
Podrazumeva se da će naučiti i na koji način mogu da identifikuju potrebu za određenim poboljšanjem, ali i kako da unaprede program kako bi zadovoljili povezane, odnosno eventualno dodatne potrebe i zahteve.
Spisak gradova za ICDL test centar
- Ada
- Ada Ciganlija
- Aleksandrovac
- Aleksinac
- Alibunar
- Apatin
- Aranđelovac
- Arilje
- Babušnica
- Bač
- Bačka Palanka
- Bačka Topola
- Bački Petrovac
- Bajina Bašta
- Barajevo
- Banovo Brdo
- Banjica
- Batajnica
- Batočina
- Bečej
- Bečmen
- Bela Crkva
- Bela Palanka
- Beli Potok
- Beočin
- Beograd
- Bežanija
- Blace
- Bogatić
- Bojnik
- Boljevac
- Boljevci
- Bor
- Borča
- Bosilegrad
- Braće Jerković
- Brus
- Bujanovac
- Cerak
- Crna Trava
- Čačak
- Čajetina
- Čoka
- Čubura
- Čukarica
- Ćićevac
- Ćuprija
- Dedinje
- Despotovac
- Dečani
- Đakovica
- Đeneral Janković
- Dimitrovgrad
- Doljevac
- Donji Milanovac
- Dorćol
- Dragaš
- Dušanovac
- Gadžin Han
- Glogovac
- Golubovac
- Gora
- Gornji Milanovac
- Grocka
- Inđija
- Irig
- Istok
- Ivanjica
- Jakovo
- Jagodina
- Jajinci
- Junik
- Kanarevo Brdo
- Kanjiža
- Kaluđerica
- Kalvarija
- Kalemegdan
- Karaburma
- Kačanik
- Kikinda
- Kladovo
- Klina
- Klokot
- Knić
- Knjaževac
- Koceljeva
- Kosjerić
- Kosovo Polje
- Kosovska Kamenica
- Kosovska Mitrovica
- Kostolac
- Kotež
- Kovačica
- Kovin
- Kragujevac
- Kraljevo
- Krnjača
- Krupanj
- Kruševac
- Kučevo
- Kula
- Kumodraž
- Kuršumlija
- Labudovo Brdo
- Lajkovac
- Lapovo
- Lazarevac
- Lebane
- Ledine
- Leposavić
- Leskovac
- Lipljan
- Ljig
- Ljubovija
- Loznica
- Lučani
- Majdanpek
- Mali Iđoš
- Mali Zvornik
- Mališevo
- Malo Crnište
- Mamuša
- Medaković
- Medveđa
- Merošina
- Miljakovac
- Mionica
- Mirijevo
- Mladenovac
- Negotin
- Neimar
- Niš
- Nova Crnja
- Nova Galenika
- Nova Varoš
- Novi Bečej
- Novi Beograd
- Novi Knjaževac
- Novi Pazar
- Novi Sad
- Novo Brdo
- Obilić
- Obrenovac
- Odžaci
- Ovča
- Opovo
- Orahovac
- Osečina
- Ostružnica
- Padina
- Palić
- Palilula
- Pančevo
- Paraćin
- Peć
- Pećinci
- Pelagičevo
- Petrovac na Mlavi
- Petrovčić
- Petlovo Brdo
- Pinosava
- Pirot
- Plandište
- Podujevo
- Podunavci
- Požarevac
- Požega
- Preševo
- Priboj
- Prijepolje
- Priština
- Prizren
- Progar
- Prokuplje
- Rača
- Rakovica
- Raška
- Ražanj
- Rekovac
- Resnik
- Ripanj
- Rožaje
- Ruma
- Rušanj
- Šabac
- Štimlje
- Štrpce
- Šumice
- Savski Venac
- Savamala
- Sečanj
- Senta
- Senjak
- Šid
- Sjenica
- Slankamen
- Smederevo
- Smederevska Palanka
- Soko Banja
- Sombor
- Sopot
- Srbica
- Srbobran
- Sremska Mitrovica
- Sremski Karlovci
- Sremčica
- Stara Pazova
- Stari Grad
- Subotica
- Surdulica
- Surduk
- Surčin
- Suva Reka
- Svilajnac
- Svrljig
- Temerin
- Titel
- Topola
- Trgovište
- Trstenik
- Tutin
- Ub
- Umka
- Uroševac
- Užice
- Valjevo
- Varvarin
- Velika Plana
- Vidikovac
- Vitina
- Višnjička Banja
- Velika Moštanica
- Veliko Gradište
- Vladičin Han
- Vladimirci
- Vlasotince
- Voždovac
- Vračar
- Vranje
- Vrbas
- Vrčin
- Vrnjačka Banja
- Vršac
- Vučitrn
- Žabalj
- Žabari
- Žagubica
- Žarkovo
- Žitište
- Žitorađa
- Železnik
- Zaječar
- Zemun
- Zemun Polje
- Zrenjanin
- Zvezdara
- Zubin Potok