Prevod seminarskih radova
Gotovo da ne postoji osoba koja se tokom svojih studija nije srela sa pisanjem seminarskih radova. Naravno, to se ne odnosi samo na studente, budući da se neretko seminarski radovi pišu i u završnim radovima srednje škole, odnosno gimnazije.
Mada postoje brojni sajtovi na internetu koji nude da za Vas izrade seminarske, pa čak i diplomske radove, uvek je najbolja varijanta da ga sami napišete, što se baš i ne može reći za slučaj kada Vam je potreban Prevod Seminarskih radova. Iako ćete možda reći sada da je Vaše znanje određenog jezika sasvim dovoljno da možete da prevedete rad na taj jezik, uzevši u obzir da ste upravo Vi mnogo bolje upoznati sa suštinom rada, jer ste ga sami pisali (ako ste ga sami pisali, naravno), nego neki tamo prevodilac. To međutim nije u potpunosti tačno, a u nastavku teksta ćemo razjasniti i zbog čega.
Osnovni cilj svakog seminarskog rada jeste praktična primena određenih postupaka koje je student savladao, a koji ga postepeno pripremaju i za izradu kompleksnijeg, diplomskog rada. Prema opšteprihvaćenoj definiciji ovakva vrsta rada se karakteriše kao samostalno delo studenta ili učenika, koje se sprovodi pod vođstvom mentora (profesora ili asistenta određenog predmeta) i u kome se obrađuje tema koju student bira samostalno ili koju mu zadaje profesor. Seminarski rad bi trebalo da broji između 5 i 15 strana, stim što svaki profesor ponaosob ima mogućnost da od kandidata zahteva rad sa manje ili više strana, odnosno da odredi koliko tačno treba strana da sadrži rad, a što kandidat mora u potpunosti da ispoštuje. Možda zvuči čudno, ali svako ko je barem jednom pisao seminarski rad zna koliko je komplikovano sažetiji rad, te su studenti uvek radiji da napišu rad na više strana. Opet, sa druge strane i to može da bude mač sa dve oštrice, jer ako profesor izričito zahteva da rad broji na primer 15 strana, a realno je da bude oko 10, kandidati vrlo često navode neke, za temu ne tako bitne informacije, te moraju da koriguju rad i po nekoliko puta. Zato je svakako najbolja varijanta da ne budu ograničeni brojem strana, kako rad ne bi izgubio na kvalitetu.
Da bi određeni rad zaista bio i smatran seminarskim, neopodno je da sadrži tačno određene elemente. Na prvom mestu je tu naslovna strana rada, na kojoj se navode osnovni podaci o autoru (ime i prezime, broj indeksa, predmet za koji je načinio seminarski rad), zatim se navodi naslov rada, te ime i prezime profesora il iasistenta koji su zaduženi za poslove mentora na projektu, a po želji može sadržati i druge podatke, poput godine i mesta izrade.
Zatim sledi takozvani apstrakt ili sinopsis, u kome se prikazuje srž samog rada, sa osvrtom na problem koji se u njemu obrađuje, te zaključke i rezultate do kojih se došlo tokom njegovog pisanja. Ni u kom slučaju se ne preporučuje da ovaj deo bude duži od 200 do 250 reči, što je oko 15 redova teksta. Ovaj deo, u principu nije obavezan, ali je poželjno navesti ga.
Uvod je, praktično prvi pravi element seminarskog rada, a u njemu se uz cilj rada navodi sve ono što će se u njemu obrađivati. Savet je da ovaj deo bude optimalno kratak, te da Vam rečenice budu jasne i koncizne, kako bi čitalac stekao jasan uvid u tome čime se bavi rad.
Takozvani deo sa definicijama se obično navodi nakon uvoda, ali svakako bi trebalo najpre da razmotrite sa Vašim mentorom da li je to neophodno i u Vašem radu, jer postoje teme seminarskih koje ne iziskuju pisanje ovog dela.
Razrada ili opisni deo je, uz analitički to jest zaključni deo sama srž svakog seminarskog rada. Opisni deo se navodi u par rečenica, dok se analitičkom delu u ovom slučaju posvećuje najviše pažnje. U njemu se navodi čitava analiza teme i zaključci do kojih je došao autor rada.
Nako toga bi trebalo navesti spisak literature koja je korišćena i referenci, uzevši u obzir da se vrlo često za izradu seminarskih radova u današnje vreme koristi elektronski izvori. Tako, recimo ukoliko je tema Vašeg seminarskog vezana za temu Animacije i Vi ste iščitali mnogo sadržaja na tu temu. Naravno, navodite naslove svih knjiga i njihove autore (pojedini profesori zahtevaju da se navede i izdanje koje je korišćeno, odnosno godina izdanja, mada je to ipak češće prilikom izrade diplomskih). Što se tiče navoda referenci sa interneta, njih navodite tako što jednostavno iz pretraživača iskorpirate web adresu na kojoj ste čitali određeni test o animaciji, a koji Vam je poslužio za tekst Vašeg rada, poput ovoga recimo: http://www.oxfordwebstudio.com/sta-je-animacija.html
Ukoliko ste tokom rada vršili i istraživanja čiji rezultati zahtevaju tabelarni, odnosno slikovni prikaz i njih prilažete na kraju seminarskog rada.
Sve navedeno je samo osnov za pisanje seminarskog rada, stim što se mogu javiti određena odstupanja, a u zavisnosti od zahteva Vašeg mentora i same teme. I ne zaboravite da je za dobar seminarski rad važan trud kandidata, ali i pravilan izbor teme, koja mora biti relativno uska i ograničena. Da bismo Vam bolje razjasnili koja tema je odgovarajuća za seminarski, uporedićemo je sa naslovom diplomskog. Recimo, seminarski rad koji obrađuje delo "Rani jadi", Danila Kiša, može slobodno da nosi upravo takav naziv, dok bi tema za diplomski u ovom slučaju bila recimo Simbol detinjstva u poetici Danila Kiša ili neka slična, ali u svakom slučaju znatno šira od teme seminasrkog.
Sad ćemo se vratiti na razloge zbog čega Prevod Seminarskih radova treba poveriti profesionalnim prevodiocima. Ali, najpre da vidimo zbog čega se prevode ovakvi radovi. Naime, vrlo često se događa da seminarski radovi budu objavljeni u različitim naučnim časopisima ili da se, pak od stručnjaka zahteva da za određeni zbornik ili naučni časopis napiše seminarski rad na određenu temu. Ako je to slučaj, onda je autor najčešće ograničen brojem strana, pa tada govorimo o, recimo radu koji broji 5 do 10 strana, a u pojedinim slučajevima i manje. Bilo koji da je razlog, činjenica je da je mnogima često potreban Prevod Seminarskih radova sa srpskog na neki od svetskih jezika, ali se često prevode i radovi ovog tipa sa stranih jezika na naš.
Prednost koju Prevodilački centar Akademije Oxford ima vezano za Prevod Seminarskih radova nad bilo kojom drugom osobom koja smatra da je sposobna da prevede taj rad, jeste na prvom mestu iskustvo koje naši prevodioci imaju u ovom poslu. A budući da je jezik seminarskih radova specifičan, te da samo jedna neadekvatno odabrana reč može, praktično da uništi sav Vaš trud, sasvim je jasno zbog čega je uvek preporuka da prevod ovakvih radova prepustite nama. Uz to, naši prevodioci su izuzetno efikasni, tako da ćete vrlo verovatno biti iznenađeni rokovima koje nudimo, ali i cenama za ovakav tip prevoda, koje se smatraju najpristupačnijim u našoj zemlji. A ako Vas ne zadivimo kratkim rokovima, odnosno ako imate potrebu za još bržim prevodom, mi ćemo naravno ispoštovati Vaš zahtev u potpunosti i omogućiti Vam da dobijete Prevod Seminarskih radova u zahtevanom roku. Cena prevoda se tada razlikuje u odnosu na uobičajenu, a formira se u skladu sa količinom materijala koji treba prevesti i roka koji zahtevate.
Kako bismo počeli da prevodom Vašeg seminarskog rada, trebalo bi da nam dostavite materijal na neki od sledećih načina: lično (u jednoj od naših poslovnica širom Srbije), kurirskom službom, poštanskom pošiljkom (preporučenom) ili skenirano, na meil. Sa druge strane, mi Vama možemo dostaviti preveden rad, takođe meil - om ili ga poslati kurirskom službom, a možete ga preuzeti i lično. Usluga slanja kurirskom službom nije uračunata u osnovnu cenu prevoda i naplaćuje se nezavisno od nje.
Prevodilački centar Akademije Oxford će za Vas prevesti seminarski rad sa srpskog na neki od preko 35 svetskih jezika, ali i u obrnutom smeru. Zahvaljujući obučenosti naših prevodioca, u prilici smo da Vam ponudimo i prevod sa nekog svetskog jezika na drugi svetski jezik. Tako da ako Vam je potreban recimo Prevod Seminarskih radova sa engleskog na srpski, ali i francuski ili nemački jezik, nemate razloga za brigu, jer će Vam naši prevodioci omogućiti da dobijete i takvu vrstu prevoda.
I na kraju, ali ne i najmanje važno: cena jedne strane Prevoda Seminarskih radova podrazumeva tekstualni sadržaj ukupne dužine 1 800 slovnih mesta, a u ovaj broj su uračunati i razmaci. Tu smo za sva Vaša pitanja i nejasnoće vezano za prevod ovakve vrste radova! Slobodno nas kontaktirajte!
Spisak gradova u kojima prevodimo seminarske radove
- Ada
- Aleksandrovac
- Aleksinac
- Apatin
- Aranđelovac
- Arilje
- Babušnica
- Bač
- Bačka Palanka
- Bačka Topola
- Bački Petrovac
- Bajina Bašta
- Barajevo
- Batočina
- Bečej
- Bela Crkva
- Bela Palanka
- Beočin
- Beograd
- Blace
- Bogatić
- Bojnik
- Boljevac
- Bor
- Bosilegrad
- Brus
- Bujanovac
- Čačak
- Čajetina
- Ćićevac
- Čoka
- Čukarica
- Ćuprija
- Despotovac
- Dimitrovgrad
- Doljevac
- Donji Milanovac
- Gadžin Han
- Golubovac
- Gornji Milanovac
- Grocka
- Inđija
- Irig
- Ivanjica
- Jagodina
- Kanjiža
- Kikinda
- Kladovo
- Knić
- Knjaževac
- Koceljeva
- Kosjerić
- Kostolac
- Kovačica
- Kovin
- Kragujevac
- Kraljevo
- Krupanj
- Kruševac
- Kučevo
- Kula
- Kuršumlija
- Lazarevac
- Lebane
- Leskovac
- Ljig
- Ljubovija
- Loznica
- Lučani
- Majdanpek
- Mali Iđoš
- Mali Zvornik
- Malo Crnište
- Medveđa
- Merošina
- Mionica
- Mladenovac
- Negotin
- Niš
- Nova Crnja
- Nova Varoš
- Novi Bečej
- Novi Beograd
- Novi Knjaževac
- Novi Pazar
- Novi Sad
- Obrenovac
- Odžaci
- Opovo
- Osečina
- Padina
- Palić
- Palilula
- Pančevo
- Paraćin
- Pećinci
- Pelagičevo
- Petrovac na Mlavi
- Pirot
- Plandište
- Podunavci
- Požarevac
- Požega
- Preševo
- Priboj
- Prijepolje
- Prokuplje
- Rača
- Rakovica
- Raška
- Ražanj
- Rekovac
- Rožaje
- Ruma
- Šabac
- Savski Venac
- Sečanj
- Senta
- Šid
- Sjenica
- Smederevo
- Smederevska Palanka
- Soko Banja
- Sombor
- Sopot
- Srbobran
- Sremska Mitrovica
- Sremski Karlovci
- Stara Pazova
- Stari grad
- Subotica
- Surdulica
- Surdulica
- Surčin
- Svrljig
- Temerin
- Titel
- Topola
- Trgovište
- Trstenik
- Ub
- Užice
- Valjevo
- Varvarin
- Velika Plana
- Veliko Gradište
- Vladičin Han
- Vladimirci
- Vlasotince
- Voždovac
- Vračar
- Vranje
- Vrbas
- Vrnjačka Banja
- Vršac
- Žabalj
- Žabari
- Žagubica
- Žitište
- Žitorađa
- Zaječar
- Zemun
- Zrenjanin
- Zvezdara
- Banovo Brdo